Podela padeža
Svi padeži u srpskom jeziku dele se na nezavisne i zavisne padeže.
Nazavisni padeži mogu stajati samostalno u rečenici i ne zavise od drugih reči. Javljaju se uvek bez predloga. (NOMINATIV, VOKATIV)
Zavisni padeži ne mogu stajati samostalno, oni su u zavisnom odnosu prema drugim rečima u rečenici. Javaljaju se sa predlozima i bez njih (GENITIV, DATIV, AKUZATIV, INSTRUMENTAL, a LOKATIV je uvek sa predlozima. Značenje zavisnih padeža se može dopunjavati značenjima predloga.
nezavisni padeži
NOMINATIV
Nominativ je osnovni oblik imenice (onaj koji samo imenuje biće ili predmet). Dobijamo ga na pitanje KO? ili ŠTA?. Nezavisan je padež i uz njega ne mogu stajati predlozi.
Najznačajnije službe nominativa u rečenici su:
☼ subjekat (Najpopularniji sport u mom gradu je fudbal)
☼ imenski deo predikata (Ana je najbolji učenik u našoj školi)
Upotreba nominativa van rečenice odnosi se uglavnom na:
☼ reč kao odrednicu u rečniku, (hleb, m, 1. osnovna životna namernica)
☼ naslov nekog dela ("Mali princ", "Hajduk Stanko")
☼ naziv ustanove (Pošta, Opština Novi Beograd)
VOKATIV
Vokativ je nezavisan padež u kojem stoji ime onoga koga dozivamo ili kome se obraćamo. Dobijamo ga kada upotrebimo uzvik HEJ! uz neko ime. U pisanju se obavezno odvaja zapetama.
Pošto je izdvojen iz rečenice, vokativ u njoj nema posebnu službu. Ponekad u narodnoj poeziji može imati službu subjekta (Vino pije Kraljeviću Marko.).
PAŽNJA!
Kako glasi vokativ kratkih ženskih imena? - pitanje koje se često postavlja. Najvažnije je odrediti koliko slogova ima ime i koji je akcenat u pitanju. Kod trosložnih i višesložnih imena vokativ je isti kao nominativ. (Hej, Valentina!) osim kod onih imena koja se završavaju na - ica (Hej, Slavice!) . Kod dvosložnih imena kod svih akcenata vokativ je isti kao nominativ (Hej, Marta! Hej, Ana!) osim kod imena sa dugosilaznim akcentom na prvom slogu (Hej, Ivo! Hej, Saro!)
Svi padeži u srpskom jeziku dele se na nezavisne i zavisne padeže.
Nazavisni padeži mogu stajati samostalno u rečenici i ne zavise od drugih reči. Javljaju se uvek bez predloga. (NOMINATIV, VOKATIV)
Zavisni padeži ne mogu stajati samostalno, oni su u zavisnom odnosu prema drugim rečima u rečenici. Javaljaju se sa predlozima i bez njih (GENITIV, DATIV, AKUZATIV, INSTRUMENTAL, a LOKATIV je uvek sa predlozima. Značenje zavisnih padeža se može dopunjavati značenjima predloga.
nezavisni padeži
NOMINATIV
Nominativ je osnovni oblik imenice (onaj koji samo imenuje biće ili predmet). Dobijamo ga na pitanje KO? ili ŠTA?. Nezavisan je padež i uz njega ne mogu stajati predlozi.
Najznačajnije službe nominativa u rečenici su:
☼ subjekat (Najpopularniji sport u mom gradu je fudbal)
☼ imenski deo predikata (Ana je najbolji učenik u našoj školi)
Upotreba nominativa van rečenice odnosi se uglavnom na:
☼ reč kao odrednicu u rečniku, (hleb, m, 1. osnovna životna namernica)
☼ naslov nekog dela ("Mali princ", "Hajduk Stanko")
☼ naziv ustanove (Pošta, Opština Novi Beograd)
VOKATIV
Vokativ je nezavisan padež u kojem stoji ime onoga koga dozivamo ili kome se obraćamo. Dobijamo ga kada upotrebimo uzvik HEJ! uz neko ime. U pisanju se obavezno odvaja zapetama.
Pošto je izdvojen iz rečenice, vokativ u njoj nema posebnu službu. Ponekad u narodnoj poeziji može imati službu subjekta (Vino pije Kraljeviću Marko.).
PAŽNJA!
Kako glasi vokativ kratkih ženskih imena? - pitanje koje se često postavlja. Najvažnije je odrediti koliko slogova ima ime i koji je akcenat u pitanju. Kod trosložnih i višesložnih imena vokativ je isti kao nominativ. (Hej, Valentina!) osim kod onih imena koja se završavaju na - ica (Hej, Slavice!) . Kod dvosložnih imena kod svih akcenata vokativ je isti kao nominativ (Hej, Marta! Hej, Ana!) osim kod imena sa dugosilaznim akcentom na prvom slogu (Hej, Ivo! Hej, Saro!)
Нема коментара:
Постави коментар