понедељак, 20. мај 2013.
недеља, 19. мај 2013.
Naporedni odnosi među rečenicama-7. razred
Naporedni odnosi među rečenicama
Kao što postoje naporedni odnosi među rečeničkim članovima, tako isto postoje i naporedni odnosi među nezavisnim predikatskim rečenicama.
Naporedni odnosi među nezavisnim predikatskim rečenicama mogu biti:
☼ sastavni
☼ rastavni
☼ suprotni
☼ zaključni i
☼ isključni
Sastavni odnosi javljaju se među nezavisnim predikatskim rečenicama čije se radnje paralelne i međusobno saglasne. Ove rečenice su istog smera i povezane su u jedan saglasan niz. Glavni veznik za obeležavanje ovog odnosa je i, a ostali su ni, niti, pa, te.
Kupili smo cveće | i krenuli u posetu kod druga.
Ne izlazim na teren | niti igram košarku.
Kod nezavisnih predikatskih rečenica u sastavnom odnosu veznik može biti izostavljen. U tim slučajevima obavezno se piše zapeta.
Sedim kod kuće, | odmaram se | i čekam Miloša.
Sela je u auto, | upalila motor | i odvezla se kući
U sastavnom odnosu, gotovo nikada nema potrebe da se zapeta piše ispred veznika i, dok se ispred veznika ni, niti, pa, te može pisati. Ako je veznik izostavljen zapeta je obavezna.
Rastavni odnosi javljaju se među nezavisnim predikatskim rečenicama koje obeležavaju različite radnje od kojih će se realizovati samo jedna. Glavni veznik za obeležavanje ovog odnosa je ili. Zapeta se piše kada se veznik ili ponavlja u rečenici, a u ostalim slučajevima se uglavnom ne piše.
Posle škole idem na klizanje | ili ću voziti rolere.
Ili ćemo ići na ekskurziju | ili ćemo imati nastavu tog vikenda.
Budi dobar prema meni | ili me ostavi na miru.
Suprotni odnosi se javljaju među nezavisnim predikatskim rečenicama koje obeležavaju nepodudarne ili suprotne radnje. Veznici za obeležavanje ovog odnosa su: a, ali, već, nego, no. Zapeta je obavezna ispred svih suprotnih veznika
Maja je skrenula levo, | a ja sam otišao desno.
Mnogo sam učila, | no opet nisam sigurna u sebe.
Zaključni odnosi javljaju se među nezavisnim predikatskim rečenicama u kojima se drugom rečenicom iznosi zaključak koji proističe iz prve rečenice. Ovaj odnos se ne obeležava veznicima, već zaključnom rečcom dakle ili izrazom prema tome. Zaključni odnos se obavezno obeležava zapetama, a nekada može dvema tačkama ili tačkom i zapetom.
Počela je da duva košava, | dakle, biće danas hladno.
U gradu je zastoj, | prema tome, nismo mogli stići na vreme.
Nisam ponela džemper: | ne mogu na sneg.
Isključni odnosi se javljaju među predikatskim rečenicama u kojima se sadržaj druge rečenice isključuje iz onoga što označava prva rečenica. Ovaj odnos se obeležava veznicima, odnosno vezničkim spojevima: samo, jedino, samo što, jedino što. Isključni odnos se obavezno obeležava zapetama.
Svi smo otišli iz učionice, | jedino je Maja ostala.
Sto je postavljen, | samo što još nismo upalili sveće.
Odlično skače u blok, | jednino što mu je raspon ruku mali.
Napomena:
Rečenice u naporednom odnosu razdvojene su vertikalnom linijom |, odnosno |.
Kao što postoje naporedni odnosi među rečeničkim članovima, tako isto postoje i naporedni odnosi među nezavisnim predikatskim rečenicama.
Naporedni odnosi među nezavisnim predikatskim rečenicama mogu biti:
☼ sastavni
☼ rastavni
☼ suprotni
☼ zaključni i
☼ isključni
Sastavni odnosi javljaju se među nezavisnim predikatskim rečenicama čije se radnje paralelne i međusobno saglasne. Ove rečenice su istog smera i povezane su u jedan saglasan niz. Glavni veznik za obeležavanje ovog odnosa je i, a ostali su ni, niti, pa, te.
Kupili smo cveće | i krenuli u posetu kod druga.
Ne izlazim na teren | niti igram košarku.
Kod nezavisnih predikatskih rečenica u sastavnom odnosu veznik može biti izostavljen. U tim slučajevima obavezno se piše zapeta.
Sedim kod kuće, | odmaram se | i čekam Miloša.
Sela je u auto, | upalila motor | i odvezla se kući
U sastavnom odnosu, gotovo nikada nema potrebe da se zapeta piše ispred veznika i, dok se ispred veznika ni, niti, pa, te može pisati. Ako je veznik izostavljen zapeta je obavezna.
Rastavni odnosi javljaju se među nezavisnim predikatskim rečenicama koje obeležavaju različite radnje od kojih će se realizovati samo jedna. Glavni veznik za obeležavanje ovog odnosa je ili. Zapeta se piše kada se veznik ili ponavlja u rečenici, a u ostalim slučajevima se uglavnom ne piše.
Posle škole idem na klizanje | ili ću voziti rolere.
Ili ćemo ići na ekskurziju | ili ćemo imati nastavu tog vikenda.
Budi dobar prema meni | ili me ostavi na miru.
Suprotni odnosi se javljaju među nezavisnim predikatskim rečenicama koje obeležavaju nepodudarne ili suprotne radnje. Veznici za obeležavanje ovog odnosa su: a, ali, već, nego, no. Zapeta je obavezna ispred svih suprotnih veznika
Maja je skrenula levo, | a ja sam otišao desno.
Mnogo sam učila, | no opet nisam sigurna u sebe.
Zaključni odnosi javljaju se među nezavisnim predikatskim rečenicama u kojima se drugom rečenicom iznosi zaključak koji proističe iz prve rečenice. Ovaj odnos se ne obeležava veznicima, već zaključnom rečcom dakle ili izrazom prema tome. Zaključni odnos se obavezno obeležava zapetama, a nekada može dvema tačkama ili tačkom i zapetom.
Počela je da duva košava, | dakle, biće danas hladno.
U gradu je zastoj, | prema tome, nismo mogli stići na vreme.
Nisam ponela džemper: | ne mogu na sneg.
Isključni odnosi se javljaju među predikatskim rečenicama u kojima se sadržaj druge rečenice isključuje iz onoga što označava prva rečenica. Ovaj odnos se obeležava veznicima, odnosno vezničkim spojevima: samo, jedino, samo što, jedino što. Isključni odnos se obavezno obeležava zapetama.
Svi smo otišli iz učionice, | jedino je Maja ostala.
Sto je postavljen, | samo što još nismo upalili sveće.
Odlično skače u blok, | jednino što mu je raspon ruku mali.
Napomena:
Rečenice u naporednom odnosu razdvojene su vertikalnom linijom |, odnosno |.
Predikatske i komunikativne rečenice-7. razred
Predikatske i komunikativne rečenice
Naučili smo u nižim razredima:
Rečenice po sastavu delimo na proste i složene. Složena rečenica je sastavljena od dve ili više prostih rečenica, a prosta rečenica može biti proširena i neproširena. Prosta neproširena rečenica ima samo subjekat i predikat, a prosta proširena osim ova dva člana ima i neki dodatak - objekat, prilošku odredbu, atribut ili apoziciju. (Pogledaj Rečenice - V razred!)
Predikatska rečenica je rečenica obrazovana pomoću glagola u ličnom glagolskom obliku u službi predikata. Predikatskom rečenicom označava se neka radnja, zbivanje, proces, stanje i sl. U nedostatku boljeg termina koji bi obuhvatio sva ova značenja, u lingvistici se kao tehnički termin upotrebljava termin situacija. Zato se može reći da je predikatska rečenica jezička jedinica koja je formirana pomoću predikata i koja označava neku situaciju.
Predikatske rečenice se dele na:
☼ nezavisne i
☼ zavisne predikatske rečenice.
Nezavisne rečenice su one rečenice koje mogu da stoje samostalno, odnosno da same iskazuju neku poruku. (Ići ću u grad.)
Zavisne rečenice su one rečenice koje ne mogu da stoje samostalno, već su deo druge predikatske rečenice ili sintagme. One ne ostvaruju funkciju u rečenici već imaju funkciju sekundarnog člana, a najčešće imaju funkciju atributa, objekta ili priloške odredbe. (Kad padne marak, ići ću u grad)
Komunikativna rečenica je sintaksičko-komunikativna jedinica koja iskazuje celovitu poruku, počinje velikim slovom, a završava se tačkom, uzvičnikom ili upitnikom i pauzom u govoru.
Svaka predikatska rečenica je istovremeno i komunikativna rečenica. Komunikativna rečenica se sastoji od najmanje jedne nezavisne predikatske rečenice. Ako se komunikativna rečenica sastoji samo od jedne predikatske rečenice, za nju se kaže da je po svom sastavu prosta rečenica. A ako u sastav komunikativne rečenice ulazi dve ili više predikatskih rečenica, kaže se da je ona složena rečenica.
Lične predikatske rečenice su rečenice koje označavaju situacije koje se pripisuju subjektu. One imaju gramatički subjekat i predikat koji se sa njim slaže.
Bezlične predikatske rečenice su rečenice u kojima nema gramatičkog subjekta, a glagol je bezlični i uvek je u 3. licu jednine srednjeg roda (kod oblika koji razlikuje rod). Ove rečenice označavaju pojave, stanja ili procese (obično u atmosferi) koji se dešavaju bez učešća subjekta. (Svanulo je.) Postoje i bezlične rečenice sa logičkim subjektom i glagolom u trećem licu jednine srednjeg roda (kod oblika koji razlikuje rod). (Miloša je probadalo u grudima. ).
vrste nezavisnih predikatskih rečenica
Intonacija (naglasak) izgovora zavisi od toga da li je reč o obaveštenju (Danas je lepo vreme.), pitanju (Ideš li na utakmicu?), zapovesti (Zatvori prozor!), želji (Srećan ti rođendan!) ili oduševljenju (Joj, što je zgodna!) nezavisne predikatske rečenice delimo na: obaveštajne, upitne, zapovedne, željne i uzvične. O ovoj podeli rečenica učili smo u V razredu (Pogledaj Rečenice - V razred)
Obaveštajne rečenice kazuju neku poruku koja se saopštava sagovorniku, slušaocu ili čitaocu i najčešće se u pisanju obeležavaju tačkom. Međutim, obaveštenje se može saopštiti i tako da ono izražava čuđenje, iznenađenje, radost ili neko drugo osećanje. Takve rečenice se u pisanju završavaju znakom uzvika, ali ipak spadaju u obaveštajne rečenice. (Ana se uselila u novu kuću!)
Upitne rečenice traže neku informaciju od sagovornika i u pisanju su obeležene upitnikom. Upitne rečenice uglavom sadrže upitne reči : da li, glagol u ličnom obliku + li, zar, upitne zamenice i priloge. Međutim da bi rečenica u nekim slučajevima bila upitna dovoljna je samo upitna intonacija. (Ana se uselila u novu kuću?)
Zapovedne rečenice iskazuju zahtev, zapovest ili zabranu upućenu sagovorniku da se neka radnja izvrši ili ne izvrši i najčešće se u pisanju označavaju znakom uzvika, ređe tačkom. Glavno obeležje zapovednih rečenica je glagolski oblik imperativ, ali se mogu javiti i prezent i perfekat u kombinaciji sa rečima nemoj, neka ili da. (Nemojte da prepisujete!). Zapovedne rečenice u pisanju su obeležene tačkom kada je u njima iskazana neka blaža zapovest ili molba. (Neka neko odgovori na pitanje. )
Uzvične rečenice izražavaju divljenje, iznenađenje ili čuđenje sagovornika i najčešće se u pisanju obelažavaju znakom uzvika, a u nekim slučajevima znakom uzvika i znakom pitanja zajedno. Najčešća obeležja uzvičnih rečenica su reči ala, kako/što i li. (Ala si ti budala!)
Željne rečenice izražavaju želju da se ostvari ono što označavaju (lepe želje, blagoslovi, kletve) i u pisanju se obeležavaju znakom uzvika. Glavno obeležje željnih rečenica je krnji perfekat, neka + prezent ili da + prezent. (Neka te prati sreća celog života!)
Naučili smo u nižim razredima:
Rečenice po sastavu delimo na proste i složene. Složena rečenica je sastavljena od dve ili više prostih rečenica, a prosta rečenica može biti proširena i neproširena. Prosta neproširena rečenica ima samo subjekat i predikat, a prosta proširena osim ova dva člana ima i neki dodatak - objekat, prilošku odredbu, atribut ili apoziciju. (Pogledaj Rečenice - V razred!)
Predikatska rečenica je rečenica obrazovana pomoću glagola u ličnom glagolskom obliku u službi predikata. Predikatskom rečenicom označava se neka radnja, zbivanje, proces, stanje i sl. U nedostatku boljeg termina koji bi obuhvatio sva ova značenja, u lingvistici se kao tehnički termin upotrebljava termin situacija. Zato se može reći da je predikatska rečenica jezička jedinica koja je formirana pomoću predikata i koja označava neku situaciju.
Predikatske rečenice se dele na:
☼ nezavisne i
☼ zavisne predikatske rečenice.
Nezavisne rečenice su one rečenice koje mogu da stoje samostalno, odnosno da same iskazuju neku poruku. (Ići ću u grad.)
Zavisne rečenice su one rečenice koje ne mogu da stoje samostalno, već su deo druge predikatske rečenice ili sintagme. One ne ostvaruju funkciju u rečenici već imaju funkciju sekundarnog člana, a najčešće imaju funkciju atributa, objekta ili priloške odredbe. (Kad padne marak, ići ću u grad)
Komunikativna rečenica je sintaksičko-komunikativna jedinica koja iskazuje celovitu poruku, počinje velikim slovom, a završava se tačkom, uzvičnikom ili upitnikom i pauzom u govoru.
Svaka predikatska rečenica je istovremeno i komunikativna rečenica. Komunikativna rečenica se sastoji od najmanje jedne nezavisne predikatske rečenice. Ako se komunikativna rečenica sastoji samo od jedne predikatske rečenice, za nju se kaže da je po svom sastavu prosta rečenica. A ako u sastav komunikativne rečenice ulazi dve ili više predikatskih rečenica, kaže se da je ona složena rečenica.
Lične predikatske rečenice su rečenice koje označavaju situacije koje se pripisuju subjektu. One imaju gramatički subjekat i predikat koji se sa njim slaže.
Bezlične predikatske rečenice su rečenice u kojima nema gramatičkog subjekta, a glagol je bezlični i uvek je u 3. licu jednine srednjeg roda (kod oblika koji razlikuje rod). Ove rečenice označavaju pojave, stanja ili procese (obično u atmosferi) koji se dešavaju bez učešća subjekta. (Svanulo je.) Postoje i bezlične rečenice sa logičkim subjektom i glagolom u trećem licu jednine srednjeg roda (kod oblika koji razlikuje rod). (Miloša je probadalo u grudima. ).
vrste nezavisnih predikatskih rečenica
Intonacija (naglasak) izgovora zavisi od toga da li je reč o obaveštenju (Danas je lepo vreme.), pitanju (Ideš li na utakmicu?), zapovesti (Zatvori prozor!), želji (Srećan ti rođendan!) ili oduševljenju (Joj, što je zgodna!) nezavisne predikatske rečenice delimo na: obaveštajne, upitne, zapovedne, željne i uzvične. O ovoj podeli rečenica učili smo u V razredu (Pogledaj Rečenice - V razred)
Obaveštajne rečenice kazuju neku poruku koja se saopštava sagovorniku, slušaocu ili čitaocu i najčešće se u pisanju obeležavaju tačkom. Međutim, obaveštenje se može saopštiti i tako da ono izražava čuđenje, iznenađenje, radost ili neko drugo osećanje. Takve rečenice se u pisanju završavaju znakom uzvika, ali ipak spadaju u obaveštajne rečenice. (Ana se uselila u novu kuću!)
Upitne rečenice traže neku informaciju od sagovornika i u pisanju su obeležene upitnikom. Upitne rečenice uglavom sadrže upitne reči : da li, glagol u ličnom obliku + li, zar, upitne zamenice i priloge. Međutim da bi rečenica u nekim slučajevima bila upitna dovoljna je samo upitna intonacija. (Ana se uselila u novu kuću?)
Zapovedne rečenice iskazuju zahtev, zapovest ili zabranu upućenu sagovorniku da se neka radnja izvrši ili ne izvrši i najčešće se u pisanju označavaju znakom uzvika, ređe tačkom. Glavno obeležje zapovednih rečenica je glagolski oblik imperativ, ali se mogu javiti i prezent i perfekat u kombinaciji sa rečima nemoj, neka ili da. (Nemojte da prepisujete!). Zapovedne rečenice u pisanju su obeležene tačkom kada je u njima iskazana neka blaža zapovest ili molba. (Neka neko odgovori na pitanje. )
Uzvične rečenice izražavaju divljenje, iznenađenje ili čuđenje sagovornika i najčešće se u pisanju obelažavaju znakom uzvika, a u nekim slučajevima znakom uzvika i znakom pitanja zajedno. Najčešća obeležja uzvičnih rečenica su reči ala, kako/što i li. (Ala si ti budala!)
Željne rečenice izražavaju želju da se ostvari ono što označavaju (lepe želje, blagoslovi, kletve) i u pisanju se obeležavaju znakom uzvika. Glavno obeležje željnih rečenica je krnji perfekat, neka + prezent ili da + prezent. (Neka te prati sreća celog života!)
Rečenički članovi-7. razred
Rečenički članovi
U ranijim razredima smo naučili da se rečenički članovi dele na glavne (subjekat i predikat) i zavisne (pravi objekat, nepravi objekat, priloške odredbe) rečeničke članove. (Vidi V razred)
Pored navedenih članova postoje izdvojene odredbe koje mogu biti u okviru rečenice (apozicija) ili u okviru sintagme (apozitiv).
Apozitiv je, kao i apozicija, izdvojena odredba koja iskazuju neku informaciju o imeničkom pojmu i koja se u pisanju obavezno odvaja zapetama, a u govoru pauzama. Razlika je između apozicije i apozitiva je u tome što apozicija govori o tome šta je neko/nešto ili ko je neko, dok apozitiv kakvo je nešto ili kakav je neko. Službu apozitiva obično vrši pridevska sintagma (njena glavna reč je uvek u istom padežu, rodu i broju kao i imenica koju određuje).
naporedni odnosi među REČENIČKIm ČLANOVima
Naporedni odnos je odnos koji postoji među rečima i sintagmama koje imaju istu službu u okviru rečenice. Ovaj odnos se iskazuje veznicima.
Osnovne vrste naporednih odnosa su:
☼ sastavni
☼ suprotni
☼ rastavni
Sastavni odnos je odnos između paralelnih pojmova. Izražava se sa sastavnim
veznicima: i, pa, te, ni, niti.
Od njega nema niti pisma niti razglednice.
Suprotni odnos je odnos između nesaglasnih pojmova. Izražava se suprotnim
veznicima: a, ali, no, nego, već…
Pročitala sam roman, a ne pripovetku,
Rastavni odnos je odnos između pojmova od kojih važi samo jedan pojam.
Izražava se rastavnim veznikom ili.
To se desilo letos ili jesenas?
PAŽNJA!!!
Zapeta se po pravilu piše ispred suprotnih veznika, dok ispred sastavnih i rastavnih veznika najčešće izostaje.
U ranijim razredima smo naučili da se rečenički članovi dele na glavne (subjekat i predikat) i zavisne (pravi objekat, nepravi objekat, priloške odredbe) rečeničke članove. (Vidi V razred)
Pored navedenih članova postoje izdvojene odredbe koje mogu biti u okviru rečenice (apozicija) ili u okviru sintagme (apozitiv).
Apozitiv je, kao i apozicija, izdvojena odredba koja iskazuju neku informaciju o imeničkom pojmu i koja se u pisanju obavezno odvaja zapetama, a u govoru pauzama. Razlika je između apozicije i apozitiva je u tome što apozicija govori o tome šta je neko/nešto ili ko je neko, dok apozitiv kakvo je nešto ili kakav je neko. Službu apozitiva obično vrši pridevska sintagma (njena glavna reč je uvek u istom padežu, rodu i broju kao i imenica koju određuje).
naporedni odnosi među REČENIČKIm ČLANOVima
Naporedni odnos je odnos koji postoji među rečima i sintagmama koje imaju istu službu u okviru rečenice. Ovaj odnos se iskazuje veznicima.
Osnovne vrste naporednih odnosa su:
☼ sastavni
☼ suprotni
☼ rastavni
Sastavni odnos je odnos između paralelnih pojmova. Izražava se sa sastavnim
veznicima: i, pa, te, ni, niti.
Od njega nema niti pisma niti razglednice.
Suprotni odnos je odnos između nesaglasnih pojmova. Izražava se suprotnim
veznicima: a, ali, no, nego, već…
Pročitala sam roman, a ne pripovetku,
Rastavni odnos je odnos između pojmova od kojih važi samo jedan pojam.
Izražava se rastavnim veznikom ili.
To se desilo letos ili jesenas?
PAŽNJA!!!
Zapeta se po pravilu piše ispred suprotnih veznika, dok ispred sastavnih i rastavnih veznika najčešće izostaje.
Kongurencija-7. razred
Kongurencija
Kongurencija je slaganje pridevskih reči sa imenicama u rodu, broju i padežu, kao i glagola u službi predikata sa imenicama (imeničkim sintagmama) ili zamenicama u službi subjekta u licu, broju i rodu.
Kada posmatramo reči u okviru rečenice ili sintagme, vidimo da postoje reči koje kontrolišu slaganje, reči koje se slažu i kategorije u kojima se vrši slaganje.
Reči koje kontrolišu slaganje su imenice. Imenica diktira, usmerava i određuje koje će se reči salgati, pa je zato nazivamo kontrolor kongurencije.
Reči koje se slažu su: pridevi, pridevske zamenice, redni brojevi i glagoli u ličnom obliku.
Kategorije u kojima se reči slažu su kod prideva: rod, broj i padež, a kod glagola lice i broj (i rod). Ove gramatičke kategorije koje učestvuju u kongurenciji nazivamo kongurentne kategorije.
kongurencija prideva
Pridevi, pridevske zamenice i pridevske sintagme u službi atributa slažu se sa imenicom kao glavnom rečju u sintagmi u rodu, broju i padežu.
Primer: Juče sam kupila zelenu kapu.
kapa – imenica kao glavna reč u imeničkoj sintagmi,
zelenu – pridev u službi atributa
Slaganje je u rodu, broju i padežu (rod: ženski, broj: jednina, padež: akuzativ)
Pridevi, pridevske zamenice i pridevske sintagme u službi imenskog dela predikata slažu se sa imenicom (ili imeničkom sintagmom) u službi subjekta u rodu, broju i padežu.
Primer: Moja kapa je zelena.
Moja – pridevska zamenica u službi atributa u imeničkoj sintagmi
kapa – imenica kao glavna reč imeničke sintagme u službi subjekta
je – pomoćni glagol jesam/biti kao deo imenskog predikata
zelena – pridev u službi imenskog dela predikata
Slaganje je u rodu, broju i padežu - rod: ženski, broj: jednina, padež: nominativ
kongurencija glagola
Svaki glagol u službi predikata slaže se sa imenicom ili ličnom zamenicom u službi subjekta u licu i broju.
Primer: Milena peva. Miloš peva. Dete peva.
Milena, Miloš, dete – imenica u službi subjekta
peva – glagol u službi predikata
Slaganje je u licu i broju (lice: treće, broj: jednina). Za sve rodove (muški, ženski, srednji) upotrebljava se isti oblik glagola tako da kažemo da nema slaganja u rodu.
Samo ako je glagolski oblik složen sa radnim ili trpnim pridevom, predikat se slaže sa imenicom (imeničkom sintagmom) ili zamenicom u službi subjekta u licu, broju i rodu.
Primer: Miloš je doputovao.
Miloš – imenica u službi subjekta
je doputovao – glagol (u ličnom glagolskom obliku) u službi predikata
Slaganje u licu, broju i rodu (lice: treće, broj: jednina, rod: muški)
kongurencija brojeva
Redni brojevi u službi atributa slažu se sa imenicom kao glavnom rečju u sintagmi u rodu, broju i padežu.
Primer: Završila sam prvi zadatak.
zadatak – imenica kao glavna reč u imeničkoj sintagmi
prvi – redni broj u službi atributa
Slaganje je u rodu, broju i padežu (rod: muški, broj: jednina, padež: akuzativ)
Redni brojevi u službi imenskog dela predikata slažu se sa imenicom (ili imeničkom sintagmom) u službi subjekta u rodu, broju i padežu.
Primer: Moj sin je prvi!
Moj – pridevska zamenica u službi atributa u imeničkoj sintagmi
sin – imenica kao glavna reč imeničke sintagme u službi subjekta
je – pomoćni glagol jesam/biti kao deo imenskog predikata
prvi – redni broj u službi imenskog dela predikata
U rečenici u kojoj je broj u funkciji subjekta kongruencija složena:
Uz osnovne brojeve dva, tri i četiri ako označavaju muški i srednji rod, upotrebljava se predikat srednjeg rodu u množini, a ako brojevi označavaju ženski rod, predikat je ženskog roda u množini.
Dva kanarinca su pevala. Dva deteta su pevala. Dve ptice su pevale.
Uz brojeve pet i nadalje, bez obzira koji rod da označavaju, predikat je srednjeg roda u jednini:
Deset momaka je položilo ispit. Dvanaest devojaka je položilo ispit.
Uz zbirne brojeve se obično slaže predikat srednjeg roda u jednini, a ređe predikat srednjeg roda u množini:
Došlo je troje dece.
Uz brojne imenice kojima se označava neki broj muških osoba, deo predikata u ličnom obliku je u množini, a deo predikata koji razlikuje rod može se upotrebiti dvojako:
Trojica su doputovala. Trojica su doputovali.
Kongurencija je slaganje pridevskih reči sa imenicama u rodu, broju i padežu, kao i glagola u službi predikata sa imenicama (imeničkim sintagmama) ili zamenicama u službi subjekta u licu, broju i rodu.
Kada posmatramo reči u okviru rečenice ili sintagme, vidimo da postoje reči koje kontrolišu slaganje, reči koje se slažu i kategorije u kojima se vrši slaganje.
Reči koje kontrolišu slaganje su imenice. Imenica diktira, usmerava i određuje koje će se reči salgati, pa je zato nazivamo kontrolor kongurencije.
Reči koje se slažu su: pridevi, pridevske zamenice, redni brojevi i glagoli u ličnom obliku.
Kategorije u kojima se reči slažu su kod prideva: rod, broj i padež, a kod glagola lice i broj (i rod). Ove gramatičke kategorije koje učestvuju u kongurenciji nazivamo kongurentne kategorije.
kongurencija prideva
Pridevi, pridevske zamenice i pridevske sintagme u službi atributa slažu se sa imenicom kao glavnom rečju u sintagmi u rodu, broju i padežu.
Primer: Juče sam kupila zelenu kapu.
kapa – imenica kao glavna reč u imeničkoj sintagmi,
zelenu – pridev u službi atributa
Slaganje je u rodu, broju i padežu (rod: ženski, broj: jednina, padež: akuzativ)
Pridevi, pridevske zamenice i pridevske sintagme u službi imenskog dela predikata slažu se sa imenicom (ili imeničkom sintagmom) u službi subjekta u rodu, broju i padežu.
Primer: Moja kapa je zelena.
Moja – pridevska zamenica u službi atributa u imeničkoj sintagmi
kapa – imenica kao glavna reč imeničke sintagme u službi subjekta
je – pomoćni glagol jesam/biti kao deo imenskog predikata
zelena – pridev u službi imenskog dela predikata
Slaganje je u rodu, broju i padežu - rod: ženski, broj: jednina, padež: nominativ
kongurencija glagola
Svaki glagol u službi predikata slaže se sa imenicom ili ličnom zamenicom u službi subjekta u licu i broju.
Primer: Milena peva. Miloš peva. Dete peva.
Milena, Miloš, dete – imenica u službi subjekta
peva – glagol u službi predikata
Slaganje je u licu i broju (lice: treće, broj: jednina). Za sve rodove (muški, ženski, srednji) upotrebljava se isti oblik glagola tako da kažemo da nema slaganja u rodu.
Samo ako je glagolski oblik složen sa radnim ili trpnim pridevom, predikat se slaže sa imenicom (imeničkom sintagmom) ili zamenicom u službi subjekta u licu, broju i rodu.
Primer: Miloš je doputovao.
Miloš – imenica u službi subjekta
je doputovao – glagol (u ličnom glagolskom obliku) u službi predikata
Slaganje u licu, broju i rodu (lice: treće, broj: jednina, rod: muški)
kongurencija brojeva
Redni brojevi u službi atributa slažu se sa imenicom kao glavnom rečju u sintagmi u rodu, broju i padežu.
Primer: Završila sam prvi zadatak.
zadatak – imenica kao glavna reč u imeničkoj sintagmi
prvi – redni broj u službi atributa
Slaganje je u rodu, broju i padežu (rod: muški, broj: jednina, padež: akuzativ)
Redni brojevi u službi imenskog dela predikata slažu se sa imenicom (ili imeničkom sintagmom) u službi subjekta u rodu, broju i padežu.
Primer: Moj sin je prvi!
Moj – pridevska zamenica u službi atributa u imeničkoj sintagmi
sin – imenica kao glavna reč imeničke sintagme u službi subjekta
je – pomoćni glagol jesam/biti kao deo imenskog predikata
prvi – redni broj u službi imenskog dela predikata
U rečenici u kojoj je broj u funkciji subjekta kongruencija složena:
Uz osnovne brojeve dva, tri i četiri ako označavaju muški i srednji rod, upotrebljava se predikat srednjeg rodu u množini, a ako brojevi označavaju ženski rod, predikat je ženskog roda u množini.
Dva kanarinca su pevala. Dva deteta su pevala. Dve ptice su pevale.
Uz brojeve pet i nadalje, bez obzira koji rod da označavaju, predikat je srednjeg roda u jednini:
Deset momaka je položilo ispit. Dvanaest devojaka je položilo ispit.
Uz zbirne brojeve se obično slaže predikat srednjeg roda u jednini, a ređe predikat srednjeg roda u množini:
Došlo je troje dece.
Uz brojne imenice kojima se označava neki broj muških osoba, deo predikata u ličnom obliku je u množini, a deo predikata koji razlikuje rod može se upotrebiti dvojako:
Trojica su doputovala. Trojica su doputovali.
Padežna sinonimija-7. razred
Padežna sinonimija
Padeži su s jedne strane morfološka jezička jedinica jer čine sistem oblika u promeni imenskih reči. S druge strane oni su sintaksička jedinica jer se njima reguliše sintaksička funkcija reči u rečenici. Zahvaljujući padežima znamo da je reč ne samo u odgovarajućem gramatičkom obliku, već i da ostvaruje određenu sintaksičku funkciju.
Zavisni padeži se najčešće javljaju kao predloško - padežne konstrukcije. Pomoću predloga precizno se definišu značenja zavisnih padeža.
Pojava kada dva padeža, odnosno dve predloško - padežne konstrukcije, imaju isto ili slično značenje naziva se padežna sinonimija. Ako se zamenom padeža u rečenici ne menja sadržaj rečenice onda kažemo da su ti padeži sinonimni.
Sinonimni predlozi
ispred kuće pred kućom
ispod mosta pod mostom
posle škole nakon škole,
pored, kraj kapije uz kapiju
kao majmun poput majmuna
za sat kroz sat
SINONIMNOST PADEŽA
Autobus je stao ispred škole.(genitiv)
Autobus je stao pred školom. (instrumental)
Reket mu je ispod kreveta. (genitiv)
Reket mu je pod krevetom. (instrumental)
Košulja dugih rukava. (genitiv)
Košulja sa dugim rukavima. (instrumental)
Posle završenog posla idemo na izlet. (genitiv)
Po završenom poslu idemo na izlet. (lokativ)
Stajala sam pored kapije. (genitiv)
Stajala sam uz kapiju. (akuzativ)
Ovde svakog dana pada sneg. (genitiv)
Ovde svaki dan pada sneg. (akuzativ)
Dao mi je čokolade. (genitiv)
Dao mi je čokoladu. (akuzativ)
Jede spanać na silu. (akuzativ)
Jede spanać silom. (instrumental
Proglasili su Mišu za pobednika. (akuzativ)
Proglasili su Mišu pobednikom. (instrumental)
On je poput mene. (genitiv)
On je kao ja. (nominativ)
Padeži su s jedne strane morfološka jezička jedinica jer čine sistem oblika u promeni imenskih reči. S druge strane oni su sintaksička jedinica jer se njima reguliše sintaksička funkcija reči u rečenici. Zahvaljujući padežima znamo da je reč ne samo u odgovarajućem gramatičkom obliku, već i da ostvaruje određenu sintaksičku funkciju.
Zavisni padeži se najčešće javljaju kao predloško - padežne konstrukcije. Pomoću predloga precizno se definišu značenja zavisnih padeža.
Pojava kada dva padeža, odnosno dve predloško - padežne konstrukcije, imaju isto ili slično značenje naziva se padežna sinonimija. Ako se zamenom padeža u rečenici ne menja sadržaj rečenice onda kažemo da su ti padeži sinonimni.
Sinonimni predlozi
ispred kuće pred kućom
ispod mosta pod mostom
posle škole nakon škole,
pored, kraj kapije uz kapiju
kao majmun poput majmuna
za sat kroz sat
SINONIMNOST PADEŽA
Autobus je stao ispred škole.(genitiv)
Autobus je stao pred školom. (instrumental)
Reket mu je ispod kreveta. (genitiv)
Reket mu je pod krevetom. (instrumental)
Košulja dugih rukava. (genitiv)
Košulja sa dugim rukavima. (instrumental)
Posle završenog posla idemo na izlet. (genitiv)
Po završenom poslu idemo na izlet. (lokativ)
Stajala sam pored kapije. (genitiv)
Stajala sam uz kapiju. (akuzativ)
Ovde svakog dana pada sneg. (genitiv)
Ovde svaki dan pada sneg. (akuzativ)
Dao mi je čokolade. (genitiv)
Dao mi je čokoladu. (akuzativ)
Jede spanać na silu. (akuzativ)
Jede spanać silom. (instrumental
Proglasili su Mišu za pobednika. (akuzativ)
Proglasili su Mišu pobednikom. (instrumental)
On je poput mene. (genitiv)
On je kao ja. (nominativ)
Lokativ-7. razred
Lokativ- značenja
Lokativ je zavisan padež koji najčešće označava mesto. Dobijamo ga na pitanje GDE? O KOME? ili O ČEMU?. Upotrebljava se uvek sa predlozima.
LOKATIV može imati sledeća značenja:
☼ značenje mesta - predloško - padežna konstrukcija u lokativu označava
mesto vršenja radnje. (Knjige su na policama.)
☼ značenje vremena - predloško - padežna konstrukcija u lokativu
označava kad se nešto zbiva ili koliko se dugo nešto zbiva.
(Školska godina se završava u junu.)
☼ značenje načina - predloško - padežna konstrukcija u lokativu označava
na koji se način vrši neka radnja (Napad su pripremali u tajnosti.)
☼ objekatsko značenje - predloško - padežna konstrukcija u lokativu
označava trpioca radnje. (Razmišljali smo o ekskurziji.)
Predlozi koji dolaze uz lokativ: u, na, o, po, pri, prema
Predloge u, na, po, o lokativ deli sa akuzativom.
lokativ akuzativ
Polica se nalazi u zidu. Gledam u zid.
Moja knjiga je na polici. Stavio sam knjigu na policu.
Crtao je po knjizi. Otišao je po knjigu.
Pričao je o njemu Ogrešio se o njega.
Kada isti predlog može da ide uz dva različita padeža, tada treba voditi računa o značenju glagola.
Moji roditelji su u kući. (lokativ - označava mesto nalaženja )
Moji roditelji su ušli u kuću. (akuzativ - označava mesto završetka radnje)
Predlog prema lokativ deli sa dativom. Ova dva padeža imaju isti oblik reči, ali nije isto značenje glagola. Dativ se upotrebljava uz glagole kretanja, a lokativ ima statičko značenje.
Krenuo je prema vratima. (dativ) Sve se odigrava prema dogovoru. (lokativ)
služba lokativa u rečenici
Najznačajnije službe lokativa u rečenici su:
☼ nepravi objekat (On uvek učestvuje u razgovoru).
☼ priloške odredbe (Moja porodica se okuplja o Đurđevdanu).
U okviru imeničke sintagme lokativ uz imenicu je u funkciji atributa (roman u nastavcima, film u boji, dokaz o krađi, čovek u crnom odelu, priča o Snežani). Uz prideve lokativ se upotrebljava kao njegova dopuna (sigurna u hodu, razvijen u ramenima, prekrasna u svom sjaju)
PAŽNJA!!!
Kada se u rečenici upotrebljavaju dva predloga koja zahtevaju isti padež, tada imenicu uz koju stoje predlozi možemo upotrebiti samo jedanput. Pravilna su oba načina.
Zasadili smo jelke ispred škole i iza škole.
Zasadili smo jelke ispred i iza škole. (imenica upotrebljena samo jedanput)
Ako se u rečenici jave predlozi koji zahtevaju različite padeže imenica se mora upotrebiti dva puta ili se umesto nje upotrebi zamernica.
Sa štitom ili na štitu! (Pravilno)
Sa štitom ili na njemu! (Pravilno)
Sa ili na štitu! (Nepravilno)
Lokativ je zavisan padež koji najčešće označava mesto. Dobijamo ga na pitanje GDE? O KOME? ili O ČEMU?. Upotrebljava se uvek sa predlozima.
LOKATIV može imati sledeća značenja:
☼ značenje mesta - predloško - padežna konstrukcija u lokativu označava
mesto vršenja radnje. (Knjige su na policama.)
☼ značenje vremena - predloško - padežna konstrukcija u lokativu
označava kad se nešto zbiva ili koliko se dugo nešto zbiva.
(Školska godina se završava u junu.)
☼ značenje načina - predloško - padežna konstrukcija u lokativu označava
na koji se način vrši neka radnja (Napad su pripremali u tajnosti.)
☼ objekatsko značenje - predloško - padežna konstrukcija u lokativu
označava trpioca radnje. (Razmišljali smo o ekskurziji.)
Predlozi koji dolaze uz lokativ: u, na, o, po, pri, prema
Predloge u, na, po, o lokativ deli sa akuzativom.
lokativ akuzativ
Polica se nalazi u zidu. Gledam u zid.
Moja knjiga je na polici. Stavio sam knjigu na policu.
Crtao je po knjizi. Otišao je po knjigu.
Pričao je o njemu Ogrešio se o njega.
Kada isti predlog može da ide uz dva različita padeža, tada treba voditi računa o značenju glagola.
Moji roditelji su u kući. (lokativ - označava mesto nalaženja )
Moji roditelji su ušli u kuću. (akuzativ - označava mesto završetka radnje)
Predlog prema lokativ deli sa dativom. Ova dva padeža imaju isti oblik reči, ali nije isto značenje glagola. Dativ se upotrebljava uz glagole kretanja, a lokativ ima statičko značenje.
Krenuo je prema vratima. (dativ) Sve se odigrava prema dogovoru. (lokativ)
služba lokativa u rečenici
Najznačajnije službe lokativa u rečenici su:
☼ nepravi objekat (On uvek učestvuje u razgovoru).
☼ priloške odredbe (Moja porodica se okuplja o Đurđevdanu).
U okviru imeničke sintagme lokativ uz imenicu je u funkciji atributa (roman u nastavcima, film u boji, dokaz o krađi, čovek u crnom odelu, priča o Snežani). Uz prideve lokativ se upotrebljava kao njegova dopuna (sigurna u hodu, razvijen u ramenima, prekrasna u svom sjaju)
PAŽNJA!!!
Kada se u rečenici upotrebljavaju dva predloga koja zahtevaju isti padež, tada imenicu uz koju stoje predlozi možemo upotrebiti samo jedanput. Pravilna su oba načina.
Zasadili smo jelke ispred škole i iza škole.
Zasadili smo jelke ispred i iza škole. (imenica upotrebljena samo jedanput)
Ako se u rečenici jave predlozi koji zahtevaju različite padeže imenica se mora upotrebiti dva puta ili se umesto nje upotrebi zamernica.
Sa štitom ili na štitu! (Pravilno)
Sa štitom ili na njemu! (Pravilno)
Sa ili na štitu! (Nepravilno)
Instrumental-7.razred
instrumental - značenja
Instrumental je zavisan padež koji najčešće označava društvo ili sredstvo. Dobijamo ga na pitanje S KIM? ili ČIME?. Upotrebljava se s predlozima ili bez njih.
INSTRUMENTAL BEZ PREDLOGA može imati sledeća značenja:
☼ značenje sredstva - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
označavaju sredstvo kojim se vrši radnja.
(Miša je svoje slike radi temperama.)
☼ značenje načina - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
obeležavaju način na koji se radnja vrši.
(Jednim udarcem ubio je dve mušice.)
☼ značenje vremena - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
označavaju kad se nešto zbiva ili koliko se dugo zbiva.
(Svakim danom snega je sve manje.)
☼ značenje mesta - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
označavaju mesto vršenja radnje
(Prošetali smo se glavnom ulicom.)
☼ značenje cilja - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
označavaju cilj zbog koji se nešto zbiva
Otišao je u grad poslom).
☼ objekatsko značenje - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
označavaju trpioca radnje. (Oni trguju naftom)
INSTRUMENTAL SA PREDLOZIMA može imati sledeća značenja:
☼ značenje društva (Idem u razred sa Veljkom).
☼ značenje mesta (Časopisi su pod krevetom)
☼ značenje načina (S nestrpljenjem je čekao kraj meča).
☼ značenje osobine (Video sam onog čoveka s dugom bradom, ).
Predlozi koji dolaze uz instrumental: među, nad, pod, pred, s(sa), za
Glagoli koji zahtevaju instrumental: baviti se, trgovati, obilovati, vladati, upravljati...
služba instrumentala u rečenici
Najznačajnije službe instrumentala u rečenici su:
☼ nepravi objekat (Milan se bavi fudbalom).
☼ priloške odredbe (U našoj fabrici ne radi se subotom i nedeljom).
U okviru imeničke sintagme instrumental upotrebljen uz imenice ima službu atributa (devojka sa crnom kosom, prozor sa rešetkama, haljina sa dugačkim rukavima). Instrumental koji se upotrebljava uz prideve služi kao njihova doopuna (malen rastom, bogat znanjem)
pogrešna upotreba instrumentala
Kada instrumental označava sredstvo, oruđe ili predmet radnje, predlog S (SA) se ne sme uz njega upotrebljavati. Kada je u pitanju izraz "pisati mali (velikim) slovima" ili "pisati s velikom (malim) slovom" oba načina su dozvoljena.
Pravilna upotreba instrumentala : voziti se autobusom, pisati olovkom, rukovati aparatom, šutnuti loptu nogom, nacrtati rukom, seći makazama, natopiti vodom, raspolagati informacijama, ovladati gradivom, trgovati udžbenicima, ponositi se uspehom, poslužiti kolačima, služiti se kompjuterom, baviti se glumom, biti zadovoljan ocenama.
INSTRUMENTAL
Značenje sredstva
Poslužila nas je kafom.
Ana ide u školu autobusom.
Deda u bašti kopa motikom.
Volim da pišem flomasterima.
Kinezu jedu štapićima.
Kovač kuje čekićem.
Znaćenje načina
Otišao je žustrim korakom.
Govorio je tihim glasom.
Pogledala me je suznim očima.
Zaspala je tvrdim snom.
Miša je govorio šapatom.
Došao je sa osmehom na licu.
Učim biologiju sa naporom.
Značenje vremena
S jutrom dolazi novi dan.
Nedeljom nemam treninge.
Viđamo se vikendima.
Godinama nismo išli na more.
On satima ništa ne priča!
Noćima ne spavam!
Značenje mesta
Stajao je pred školom.
Gradom se pronela lepa vest.
Lopta je pod stolom.
Protrčali su mostom.
Pred kućom je drvo.
Juče smo šetali parkom.
Značenje društva
Šetala sam sa drugaricom.
Rukovao se sa prijateljima.
Igram se sa bratom.
Idem sa Majom u bioskop.
Samo se sa Petrom slažem.
SLUŽBE INSTRUMENTALA
Nepravi objekat
Ana se ponosi svojim uspehom.
Ovladao sam dobro gradivom
Marko trguje voćem.
Petar je zadovoljan platom.
Mira se bavi trgovinom.
Zemlja je bogata mineralima.
Priloške odredbe
Vozite polako stazom.
Idite desnom stranom.
Krećemo na put ranom zorom.
Zarađujem svojim rukama.
Otišla je brzim koracima.
Šetamo obalom reke.
Sredom idem kod zubara.
Pogledao me je s mržnjom.
Instrumental je zavisan padež koji najčešće označava društvo ili sredstvo. Dobijamo ga na pitanje S KIM? ili ČIME?. Upotrebljava se s predlozima ili bez njih.
INSTRUMENTAL BEZ PREDLOGA može imati sledeća značenja:
☼ značenje sredstva - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
označavaju sredstvo kojim se vrši radnja.
(Miša je svoje slike radi temperama.)
☼ značenje načina - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
obeležavaju način na koji se radnja vrši.
(Jednim udarcem ubio je dve mušice.)
☼ značenje vremena - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
označavaju kad se nešto zbiva ili koliko se dugo zbiva.
(Svakim danom snega je sve manje.)
☼ značenje mesta - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
označavaju mesto vršenja radnje
(Prošetali smo se glavnom ulicom.)
☼ značenje cilja - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
označavaju cilj zbog koji se nešto zbiva
Otišao je u grad poslom).
☼ objekatsko značenje - imenica ili imenička sintagma u instrumentalu
označavaju trpioca radnje. (Oni trguju naftom)
INSTRUMENTAL SA PREDLOZIMA može imati sledeća značenja:
☼ značenje društva (Idem u razred sa Veljkom).
☼ značenje mesta (Časopisi su pod krevetom)
☼ značenje načina (S nestrpljenjem je čekao kraj meča).
☼ značenje osobine (Video sam onog čoveka s dugom bradom, ).
Predlozi koji dolaze uz instrumental: među, nad, pod, pred, s(sa), za
Glagoli koji zahtevaju instrumental: baviti se, trgovati, obilovati, vladati, upravljati...
služba instrumentala u rečenici
Najznačajnije službe instrumentala u rečenici su:
☼ nepravi objekat (Milan se bavi fudbalom).
☼ priloške odredbe (U našoj fabrici ne radi se subotom i nedeljom).
U okviru imeničke sintagme instrumental upotrebljen uz imenice ima službu atributa (devojka sa crnom kosom, prozor sa rešetkama, haljina sa dugačkim rukavima). Instrumental koji se upotrebljava uz prideve služi kao njihova doopuna (malen rastom, bogat znanjem)
pogrešna upotreba instrumentala
Kada instrumental označava sredstvo, oruđe ili predmet radnje, predlog S (SA) se ne sme uz njega upotrebljavati. Kada je u pitanju izraz "pisati mali (velikim) slovima" ili "pisati s velikom (malim) slovom" oba načina su dozvoljena.
Pravilna upotreba instrumentala : voziti se autobusom, pisati olovkom, rukovati aparatom, šutnuti loptu nogom, nacrtati rukom, seći makazama, natopiti vodom, raspolagati informacijama, ovladati gradivom, trgovati udžbenicima, ponositi se uspehom, poslužiti kolačima, služiti se kompjuterom, baviti se glumom, biti zadovoljan ocenama.
INSTRUMENTAL
Značenje sredstva
Poslužila nas je kafom.
Ana ide u školu autobusom.
Deda u bašti kopa motikom.
Volim da pišem flomasterima.
Kinezu jedu štapićima.
Kovač kuje čekićem.
Znaćenje načina
Otišao je žustrim korakom.
Govorio je tihim glasom.
Pogledala me je suznim očima.
Zaspala je tvrdim snom.
Miša je govorio šapatom.
Došao je sa osmehom na licu.
Učim biologiju sa naporom.
Značenje vremena
S jutrom dolazi novi dan.
Nedeljom nemam treninge.
Viđamo se vikendima.
Godinama nismo išli na more.
On satima ništa ne priča!
Noćima ne spavam!
Značenje mesta
Stajao je pred školom.
Gradom se pronela lepa vest.
Lopta je pod stolom.
Protrčali su mostom.
Pred kućom je drvo.
Juče smo šetali parkom.
Značenje društva
Šetala sam sa drugaricom.
Rukovao se sa prijateljima.
Igram se sa bratom.
Idem sa Majom u bioskop.
Samo se sa Petrom slažem.
SLUŽBE INSTRUMENTALA
Nepravi objekat
Ana se ponosi svojim uspehom.
Ovladao sam dobro gradivom
Marko trguje voćem.
Petar je zadovoljan platom.
Mira se bavi trgovinom.
Zemlja je bogata mineralima.
Priloške odredbe
Vozite polako stazom.
Idite desnom stranom.
Krećemo na put ranom zorom.
Zarađujem svojim rukama.
Otišla je brzim koracima.
Šetamo obalom reke.
Sredom idem kod zubara.
Pogledao me je s mržnjom.
Akuzativ, značenja-7.razred
Akuzativ- značenja
Akuzativ je zavisan padež koji najčešće označava pojam koji trpi radnju. Dobijamo ga na pitanje KOGA? ili ŠTA?. Upotrebljava se sa predlozima ili bez njih.
AKUZATIV BEZ PREDLOGA može imati sledeća značenja:
☼ značenje trpioca radnje - imenica, imenička zamenica ili imenička
sintagma u akuzativu označavaju trpioca radnje koja je izražena
predikatom. (Sagradili smo novu kuću. ).
☼ značenje nosioca stanja - imenica, imenička zamenica ili imenička
sintagma u akuzativu označavaju pojam kojem je pripisano neko
svojstvo, stanje, raspoloženje i sl. ( Da li Miloša boli zub?)
☼ značenje vremena - imenička sintagma u akuzativu označava kad se
nešto zbiva ili koliko dugo se nešto zbiva (Jedno veče izašli smo skupa.)
AKUZATIV SA PREDLOZIMA može imati sledeća značenja:
☼ značenje vremena (Moj rođendan je u nedelju).
☼ značenje mesta (Naša škola je uz obdanište).
☼ značenje načina (Svi su govorili u jedan glas).
☼ značenje namene (Ovo je poklon za moju drugaricu).
☼ objekatsko značenje (Ogrešio se o istinu).
Predlozi koji dolaze uz akuzativ: kroz, niz, uz, na, o, po, u, mimo, među, nad, pod, pred, za
Predlozi među, nad, pod, i pred u akuzativu označavaju gde se radnja završava. Ove predloge akuzativ deli sa instrumentalom.
Sakrio se pod sto. (akuzativ). Krije se pod stolom. (instrumental)
Predlozi u, na, o, i po u akuzativu su uvek vezani za glagol kretanja. Ove predloge akuzativ deli sa lokativom.
Brod je uplovio u luku. (akuzativ). Brod je u luci. (lokativ)
služba akuzativa u rečenici
Najznačajnije službe akuzativa u rečenici su:
☼ pravi objekat (Ana piše novu knjigu).
☼ nepravi objekat (Otimaju se o carstvo).
☼ logički subjekat (Mog druga je sramota).
☼ priloške odredbe (Sećam ga se kroz maglu).
pogrešna upotreba akuzativa
Često se u govoru uz glagol kontaktirati upotrebljava imenica u akuzativu. Bolje bi bilo da se ovaj glagol zameni sa rečima stupiti u vezu sa ili povezati se sa, ali ako se baš želi upotrebiti glagol kontaktirati onda imenica uz njega mora da bude u instrumentalu.
Nepravilno : Pravilno:
Kontaktirala sam staro društvo. Kontaktirala sam sa starim društvom.
Kontaktiraj ga obavezno! Kontaktiraj sa njim obavezno.
Akuzativ je zavisan padež koji najčešće označava pojam koji trpi radnju. Dobijamo ga na pitanje KOGA? ili ŠTA?. Upotrebljava se sa predlozima ili bez njih.
AKUZATIV BEZ PREDLOGA može imati sledeća značenja:
☼ značenje trpioca radnje - imenica, imenička zamenica ili imenička
sintagma u akuzativu označavaju trpioca radnje koja je izražena
predikatom. (Sagradili smo novu kuću. ).
☼ značenje nosioca stanja - imenica, imenička zamenica ili imenička
sintagma u akuzativu označavaju pojam kojem je pripisano neko
svojstvo, stanje, raspoloženje i sl. ( Da li Miloša boli zub?)
☼ značenje vremena - imenička sintagma u akuzativu označava kad se
nešto zbiva ili koliko dugo se nešto zbiva (Jedno veče izašli smo skupa.)
AKUZATIV SA PREDLOZIMA može imati sledeća značenja:
☼ značenje vremena (Moj rođendan je u nedelju).
☼ značenje mesta (Naša škola je uz obdanište).
☼ značenje načina (Svi su govorili u jedan glas).
☼ značenje namene (Ovo je poklon za moju drugaricu).
☼ objekatsko značenje (Ogrešio se o istinu).
Predlozi koji dolaze uz akuzativ: kroz, niz, uz, na, o, po, u, mimo, među, nad, pod, pred, za
Predlozi među, nad, pod, i pred u akuzativu označavaju gde se radnja završava. Ove predloge akuzativ deli sa instrumentalom.
Sakrio se pod sto. (akuzativ). Krije se pod stolom. (instrumental)
Predlozi u, na, o, i po u akuzativu su uvek vezani za glagol kretanja. Ove predloge akuzativ deli sa lokativom.
Brod je uplovio u luku. (akuzativ). Brod je u luci. (lokativ)
služba akuzativa u rečenici
Najznačajnije službe akuzativa u rečenici su:
☼ pravi objekat (Ana piše novu knjigu).
☼ nepravi objekat (Otimaju se o carstvo).
☼ logički subjekat (Mog druga je sramota).
☼ priloške odredbe (Sećam ga se kroz maglu).
pogrešna upotreba akuzativa
Često se u govoru uz glagol kontaktirati upotrebljava imenica u akuzativu. Bolje bi bilo da se ovaj glagol zameni sa rečima stupiti u vezu sa ili povezati se sa, ali ako se baš želi upotrebiti glagol kontaktirati onda imenica uz njega mora da bude u instrumentalu.
Nepravilno : Pravilno:
Kontaktirala sam staro društvo. Kontaktirala sam sa starim društvom.
Kontaktiraj ga obavezno! Kontaktiraj sa njim obavezno.
Dativ, znacenja-7.razred
Dativ- značenja
Dativ je zavisan padež koji najčešće označava namenu (kome ili čemu je nešto namenjeno) ili usmerenost (pojam u pravcu kojeg se neko ili nešto kreće). Dobijamo ga na pitanje KOME? ili ČEMU?. Upotrebljava se s predlozima ili bez njih.
DATIV BEZ PREDLOGA može imati sledeća značenja:
☼ značenje namene - imenica, imenička zamenica ili imenička sintagma
u dativu označavaju pojam kojem je nešto namenjeno. (Dao sam drugu
svesku. Poštar je uručio Jeleni pismo. Baka mi je isplela džemper.)
☼ usmenrenosti - imenica, imenička zamenica ili imenička sintagma u
dativu označavaju da je nešto usmereno k tom pojmu. (Njihov rad bio
je okrenut pravom cilju. Žustro su se uputili izlazu)
☼ nosioca stanja - imenica, imenička zamenica ili imenička sintagma u
dativu obeležavaju pojam kojem je pripisano neko svojstvo, stanje,
raspoloženje i slično. (Aninom bratu se spava. Jedu mi se kolači.)
☼ pripadnosti - imenička zamenica u dativu označava da nešto pripada
toj osobi. (Kosa joj je kovrdžava. Gde mi je olovka?
DATIV SA PREDLOZIMA može imati sledeća značenja:
☼ značenje usmerenosti (Uputili smo se ka školi) i
☼ dopusno značenje (Uprkos velikoj vrućini, završili smo meč).
Predlozi koji dolaze uz dativ: k, ka, prema, uprkos, nasuprot
Glagoli uz koje se skoro uvek upotrebaljava dativ:
činiti se, gaditi se, smučiti se, nedostajati, pomagati, prijati. goditi, sviđati se, svideti se, dopadati se, verovati, obećavati, čestitati, radovati se
služba dativa u rečenici
Najznačajnije službe dativa u rečenici su:
☼ nepravi objekat (Najedosmo se jagoda).
☼ logički subjekat (Večeras nema zvezda na nebu).
☼ priloške odredbe (Ivan uvek sedi pored Jovana).
pogrešna upotreba dativa
Često se u govoru uz glagole mirovanja koristi dativ, što je pogrešno. Umesto dativa potrebno je u tom slučaju koristiti genitiv.
Nepravilno : Pravilno
Danas sam ceo dan kući. Danas sam ceo dan kod kuće.
Hoćeš li biti kući danas? Hoćeš li biti kod kuće danas?
Uradite domaći kući. Uradite domaći kod kuće?
Milan nije kući. Milan nije kod kuće
PAŽNJA!
Uz glagole kretanja koristi se dativ cilja: Ići kući,
Uz glagole mirovanja koristi genitiv mesta: Biti kod kuće.
Dativ je zavisan padež koji najčešće označava namenu (kome ili čemu je nešto namenjeno) ili usmerenost (pojam u pravcu kojeg se neko ili nešto kreće). Dobijamo ga na pitanje KOME? ili ČEMU?. Upotrebljava se s predlozima ili bez njih.
DATIV BEZ PREDLOGA može imati sledeća značenja:
☼ značenje namene - imenica, imenička zamenica ili imenička sintagma
u dativu označavaju pojam kojem je nešto namenjeno. (Dao sam drugu
svesku. Poštar je uručio Jeleni pismo. Baka mi je isplela džemper.)
☼ usmenrenosti - imenica, imenička zamenica ili imenička sintagma u
dativu označavaju da je nešto usmereno k tom pojmu. (Njihov rad bio
je okrenut pravom cilju. Žustro su se uputili izlazu)
☼ nosioca stanja - imenica, imenička zamenica ili imenička sintagma u
dativu obeležavaju pojam kojem je pripisano neko svojstvo, stanje,
raspoloženje i slično. (Aninom bratu se spava. Jedu mi se kolači.)
☼ pripadnosti - imenička zamenica u dativu označava da nešto pripada
toj osobi. (Kosa joj je kovrdžava. Gde mi je olovka?
DATIV SA PREDLOZIMA može imati sledeća značenja:
☼ značenje usmerenosti (Uputili smo se ka školi) i
☼ dopusno značenje (Uprkos velikoj vrućini, završili smo meč).
Predlozi koji dolaze uz dativ: k, ka, prema, uprkos, nasuprot
Glagoli uz koje se skoro uvek upotrebaljava dativ:
činiti se, gaditi se, smučiti se, nedostajati, pomagati, prijati. goditi, sviđati se, svideti se, dopadati se, verovati, obećavati, čestitati, radovati se
služba dativa u rečenici
Najznačajnije službe dativa u rečenici su:
☼ nepravi objekat (Najedosmo se jagoda).
☼ logički subjekat (Večeras nema zvezda na nebu).
☼ priloške odredbe (Ivan uvek sedi pored Jovana).
pogrešna upotreba dativa
Često se u govoru uz glagole mirovanja koristi dativ, što je pogrešno. Umesto dativa potrebno je u tom slučaju koristiti genitiv.
Nepravilno : Pravilno
Danas sam ceo dan kući. Danas sam ceo dan kod kuće.
Hoćeš li biti kući danas? Hoćeš li biti kod kuće danas?
Uradite domaći kući. Uradite domaći kod kuće?
Milan nije kući. Milan nije kod kuće
PAŽNJA!
Uz glagole kretanja koristi se dativ cilja: Ići kući,
Uz glagole mirovanja koristi genitiv mesta: Biti kod kuće.
Genitiv, značenja-7. razred
Genitiv - značenja
Genitiv je zavisan padež koji najčešće označava pripadnost, poreklo ili deo nečega, a može imati i druga značenja. Dobijamo ga na pitanje KOGA? ili ČEGA?. Može se upotrebiti s predlozima ili bez njih.
GENITIV BEZ PREDLOGA može imati sledeća značenja:
☼ pripadanje (prisvojni genitiv) - imenica ili imenička sintagma u genitivu
označava pojam kome nešto pripada (Ona je kćerka naše komšinice).
☼ deo nečega (deoni genitiv) - imenica ili imenička sintagma u genitivu
označavaju da nešto nije obuhvaćeno u celini, već samo delimično.
Upotrebljava se uz reči koje označavaju količinu. (Popili smo čašu soka).
☼ odvajanje, poticanje (ablativni genitiv) - imenica ili imenička sintagma u
genitivu označavaju da se od nje nešto udaljava, odvaja ili da od nje
potiče (Oslobodio sam se treme).
☼ osobinu (kvalitativni genitiv) - imenička sintagma u genitivu označava
svojstvo nekog pojma (To je životinja dugog repa).
☼ vreme (vremenski genitiv) - imenička sintagma u genitivu označava
vreme u kome se nešto zbiva (To se desilo prošlog vikenda).
GENITIV SA PREDLOZIMA može imati sledeća značenja:
☼ mesno značenje (Juče smo skrenuli s puta).
☼ vremensko značenje (Čekamo ga od ranog jutra).
☼ uzročno značenje (Neću da idem u školu iz principa).
☼ značenje cilja (Vitamine pijemo radi zdravlja).
☼ načinsko značenje (Pevao je iz sveg glasa).
služba genitiva u rečenici
Najznačajnije službe genitiva u rečenici su:
☼ nepravi objekat (Najedosmo se jagoda).
☼ pravi objekat (Pio je čaja).
☼ logički subjekat (Večeras nema zvezda na nebu).
☼ priloške odredbe (Ivan uvek sedi pored Jovana).
Pravi objekat može stajati u deonom genitivu samo uz prelazne glagole. U tom slučaju se može zameniti objektom u akuzativu bez predloga.
Popij jogurta! (pravi objekat u genitivu)
Popij jogurt! (pravi objekat u akuzativu)
Logički subjekat može stajati u genitivu, ali onda ne označava nosioca stanja, već pojam čije se postojanje tvrdi ili poriče. Tvrđenje odnosno poricanje kazuje se glagolom IMATI u prezentu, a u ostalim oblicima glagolom BITI.
Nije bilo nikog kod kuće. (logički subjekat u genitivu)
U okviru imeničke sintagme genitiv ima službu atributa (majica bez rukava, ikone ranog perioda, devojka crne kose, bluza neobične boje).
predlozi koji dolaze uz genitiv
od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, van, unutar, iznad, ispod, više, poviše, niže, pre uoči, posle, nakon, za, tokom, dno (podno, nadno, odno), vrh (povrh, navrh, uvrh, zavrh), čelo, nakraj, krajem, potkraj, sred (nasred, posred, usred), oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj, pored, nadomak, nadohvat, i, u, mimo, duž, uzduž, širom, preko, bez, osim, mesto (umesto, namesto), uime, putem, (s) pomoću, posredstvom, između, (na)spram, put, protiv, nasuprot, usuprot, usprkos, zbog, usled, radi (zaradi, poradi), glede, prilikom, povodom
Genitiv je zavisan padež koji najčešće označava pripadnost, poreklo ili deo nečega, a može imati i druga značenja. Dobijamo ga na pitanje KOGA? ili ČEGA?. Može se upotrebiti s predlozima ili bez njih.
GENITIV BEZ PREDLOGA može imati sledeća značenja:
☼ pripadanje (prisvojni genitiv) - imenica ili imenička sintagma u genitivu
označava pojam kome nešto pripada (Ona je kćerka naše komšinice).
☼ deo nečega (deoni genitiv) - imenica ili imenička sintagma u genitivu
označavaju da nešto nije obuhvaćeno u celini, već samo delimično.
Upotrebljava se uz reči koje označavaju količinu. (Popili smo čašu soka).
☼ odvajanje, poticanje (ablativni genitiv) - imenica ili imenička sintagma u
genitivu označavaju da se od nje nešto udaljava, odvaja ili da od nje
potiče (Oslobodio sam se treme).
☼ osobinu (kvalitativni genitiv) - imenička sintagma u genitivu označava
svojstvo nekog pojma (To je životinja dugog repa).
☼ vreme (vremenski genitiv) - imenička sintagma u genitivu označava
vreme u kome se nešto zbiva (To se desilo prošlog vikenda).
GENITIV SA PREDLOZIMA može imati sledeća značenja:
☼ mesno značenje (Juče smo skrenuli s puta).
☼ vremensko značenje (Čekamo ga od ranog jutra).
☼ uzročno značenje (Neću da idem u školu iz principa).
☼ značenje cilja (Vitamine pijemo radi zdravlja).
☼ načinsko značenje (Pevao je iz sveg glasa).
služba genitiva u rečenici
Najznačajnije službe genitiva u rečenici su:
☼ nepravi objekat (Najedosmo se jagoda).
☼ pravi objekat (Pio je čaja).
☼ logički subjekat (Večeras nema zvezda na nebu).
☼ priloške odredbe (Ivan uvek sedi pored Jovana).
Pravi objekat može stajati u deonom genitivu samo uz prelazne glagole. U tom slučaju se može zameniti objektom u akuzativu bez predloga.
Popij jogurta! (pravi objekat u genitivu)
Popij jogurt! (pravi objekat u akuzativu)
Logički subjekat može stajati u genitivu, ali onda ne označava nosioca stanja, već pojam čije se postojanje tvrdi ili poriče. Tvrđenje odnosno poricanje kazuje se glagolom IMATI u prezentu, a u ostalim oblicima glagolom BITI.
Nije bilo nikog kod kuće. (logički subjekat u genitivu)
U okviru imeničke sintagme genitiv ima službu atributa (majica bez rukava, ikone ranog perioda, devojka crne kose, bluza neobične boje).
predlozi koji dolaze uz genitiv
od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, van, unutar, iznad, ispod, više, poviše, niže, pre uoči, posle, nakon, za, tokom, dno (podno, nadno, odno), vrh (povrh, navrh, uvrh, zavrh), čelo, nakraj, krajem, potkraj, sred (nasred, posred, usred), oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj, pored, nadomak, nadohvat, i, u, mimo, duž, uzduž, širom, preko, bez, osim, mesto (umesto, namesto), uime, putem, (s) pomoću, posredstvom, između, (na)spram, put, protiv, nasuprot, usuprot, usprkos, zbog, usled, radi (zaradi, poradi), glede, prilikom, povodom
Podela padeža-7.razred
Podela padeža
Svi padeži u srpskom jeziku dele se na nezavisne i zavisne padeže.
Nazavisni padeži mogu stajati samostalno u rečenici i ne zavise od drugih reči. Javljaju se uvek bez predloga. (NOMINATIV, VOKATIV)
Zavisni padeži ne mogu stajati samostalno, oni su u zavisnom odnosu prema drugim rečima u rečenici. Javaljaju se sa predlozima i bez njih (GENITIV, DATIV, AKUZATIV, INSTRUMENTAL, a LOKATIV je uvek sa predlozima. Značenje zavisnih padeža se može dopunjavati značenjima predloga.
nezavisni padeži
NOMINATIV
Nominativ je osnovni oblik imenice (onaj koji samo imenuje biće ili predmet). Dobijamo ga na pitanje KO? ili ŠTA?. Nezavisan je padež i uz njega ne mogu stajati predlozi.
Najznačajnije službe nominativa u rečenici su:
☼ subjekat (Najpopularniji sport u mom gradu je fudbal)
☼ imenski deo predikata (Ana je najbolji učenik u našoj školi)
Upotreba nominativa van rečenice odnosi se uglavnom na:
☼ reč kao odrednicu u rečniku, (hleb, m, 1. osnovna životna namernica)
☼ naslov nekog dela ("Mali princ", "Hajduk Stanko")
☼ naziv ustanove (Pošta, Opština Novi Beograd)
VOKATIV
Vokativ je nezavisan padež u kojem stoji ime onoga koga dozivamo ili kome se obraćamo. Dobijamo ga kada upotrebimo uzvik HEJ! uz neko ime. U pisanju se obavezno odvaja zapetama.
Pošto je izdvojen iz rečenice, vokativ u njoj nema posebnu službu. Ponekad u narodnoj poeziji može imati službu subjekta (Vino pije Kraljeviću Marko.).
PAŽNJA!
Kako glasi vokativ kratkih ženskih imena? - pitanje koje se često postavlja. Najvažnije je odrediti koliko slogova ima ime i koji je akcenat u pitanju. Kod trosložnih i višesložnih imena vokativ je isti kao nominativ. (Hej, Valentina!) osim kod onih imena koja se završavaju na - ica (Hej, Slavice!) . Kod dvosložnih imena kod svih akcenata vokativ je isti kao nominativ (Hej, Marta! Hej, Ana!) osim kod imena sa dugosilaznim akcentom na prvom slogu (Hej, Ivo! Hej, Saro!)
Svi padeži u srpskom jeziku dele se na nezavisne i zavisne padeže.
Nazavisni padeži mogu stajati samostalno u rečenici i ne zavise od drugih reči. Javljaju se uvek bez predloga. (NOMINATIV, VOKATIV)
Zavisni padeži ne mogu stajati samostalno, oni su u zavisnom odnosu prema drugim rečima u rečenici. Javaljaju se sa predlozima i bez njih (GENITIV, DATIV, AKUZATIV, INSTRUMENTAL, a LOKATIV je uvek sa predlozima. Značenje zavisnih padeža se može dopunjavati značenjima predloga.
nezavisni padeži
NOMINATIV
Nominativ je osnovni oblik imenice (onaj koji samo imenuje biće ili predmet). Dobijamo ga na pitanje KO? ili ŠTA?. Nezavisan je padež i uz njega ne mogu stajati predlozi.
Najznačajnije službe nominativa u rečenici su:
☼ subjekat (Najpopularniji sport u mom gradu je fudbal)
☼ imenski deo predikata (Ana je najbolji učenik u našoj školi)
Upotreba nominativa van rečenice odnosi se uglavnom na:
☼ reč kao odrednicu u rečniku, (hleb, m, 1. osnovna životna namernica)
☼ naslov nekog dela ("Mali princ", "Hajduk Stanko")
☼ naziv ustanove (Pošta, Opština Novi Beograd)
VOKATIV
Vokativ je nezavisan padež u kojem stoji ime onoga koga dozivamo ili kome se obraćamo. Dobijamo ga kada upotrebimo uzvik HEJ! uz neko ime. U pisanju se obavezno odvaja zapetama.
Pošto je izdvojen iz rečenice, vokativ u njoj nema posebnu službu. Ponekad u narodnoj poeziji može imati službu subjekta (Vino pije Kraljeviću Marko.).
PAŽNJA!
Kako glasi vokativ kratkih ženskih imena? - pitanje koje se često postavlja. Najvažnije je odrediti koliko slogova ima ime i koji je akcenat u pitanju. Kod trosložnih i višesložnih imena vokativ je isti kao nominativ. (Hej, Valentina!) osim kod onih imena koja se završavaju na - ica (Hej, Slavice!) . Kod dvosložnih imena kod svih akcenata vokativ je isti kao nominativ (Hej, Marta! Hej, Ana!) osim kod imena sa dugosilaznim akcentom na prvom slogu (Hej, Ivo! Hej, Saro!)
Sintagma-7. razred
sintagma
Sintagma je skup dveju ili više reči od kojih je jedna glavna reč, a ostale zavise od nje. Ove reči su povezane zajedničkim značenjem i kao celina imaju istu službu u rečenici.
Za razliku od zavisnih članova glavna reč sintagme se ne može izostaviti iz rečenice, jer bez nje ne bi bilo sintagme, niti bi ta rečenica imala smisla.
Naš poznati pisac predstavio se publici.
Sintagma: naš poznati pisac
Glavna reč sintagme: pisac
Zavisne reči sintagme: naš poznati
Ako se iz rečenice izostavi reč pisac rečenica ne bi imala smisla.
Zavisno od toga kojoj vrsti reči pripada njena glavna reč (imenica, pridev, prilog ili glagol) sintagma može biti:
☼ imenička (Maja mi je poklonila malu drvenu kutiju)
☼ pridevska (Pre mojim očima je neobično lep prizor)
☼ priloška (Stigli su kući veoma brzo) i
☼ glagolska sintagma.(Zaspao je gledajući film)
U okviru jedne sintagme u rečenici može da se nađe neka druga sintagma, tako da razlikujemo pojmove šire i uže sintagme. U okviru šire sintagme uvek se nalazi uža sintagma.
Primer 1: U to vreme Egipat je imao veoma jaku mornaricu.
Šira sintagma je imenička sintagma: veoma jaku mornaricu u kojoj je glavna reč mornaricu.
Uža sintagma koja se nalazi u okviru šire je pridevska sintagma : veoma jaku u kojoj je glavna reč jaku.
Primer 2: Maja je kupila džemper boje zlatnog peska.
Šira sintagma: džemper boje zlatnog peska (imenička sintagma u kojoj je glavna reč sintagme džemper, a atribut imenička sintagma boje zlatnog peska)
Uža sintagma: boje zlatnog peska (imenička sintagma u kojoj je glavna reč sintagme boje, a atribut imenička sintagma zlatnog peska)
Uža sintagma: zlatnog peska (imenička sintagma u kojoj je glavna reč sintagme peska, a atribut pridev zlatnog)
IMENIČKA SINTAGMA
Imenička sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme imenica. Svaki zavisni član imeničke sintagme ima funkciju atributa.
Zavisni članovi, odnosno atributi u imeničkoj sintagmi mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.
Atributi koji se nalaze ispred glavne reči su najčešće pridevi (ili pridevske sintagme) i pridevske zamenice.
Medvedi su zaspali dubokim zimskim snom.
Atributi koji se nalaze iza glavne reči su najčešće imenice (ili imeničke sintagme) u nekom zavisnom padežu (s predlogom ili bez njega)
Moja majka je napravila džem od kajsija.
U imeničkoj sintagmi atributi se mogu istovremeno nalaziti i ispred i iza glavne reči.
Na nebu se video zažareni vatromet boja.
Glavna reč sintsgme je imenica vatromet.
Zavisni član u funkciji atributa koji se nalazi ispred glavne reči je pridev: zažareni.
Zavisni član u funkciji atributa koji se nalazi iza glavne reči je imenica boja.
Imeničke sintagme u rečenici mogu imati službu: subjekta (Crna mačka šeta po krovu), objekta (Napisao je odličan roman), priloških odredbi (Završio je školu prošle godine), imenskog dela predikata (Marko je dobar učenik)
PRIDEVSKA SINTAGMA
Pridevska sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme pridev. Zavisni članovi pridevske sintagme mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.
Zavisni članovi koji se nalaze ispred glavne reči su uglvnom prilozi.
Njegova sestra je puno srećna.
Zavisni članovi koji se nalaze iza glavne reči mogu biti imenice sa predlogom, zamenice ili imeničke sintagme.
Marko je sladak kao šećer.
Pridevske sintagme u rečenici mogu imati službu atributa u okviru subjektskog (Vrlo talentovana devojka peva ovu pesmu) i objekatskog skupa reči. (Ne volim puno slanu hranu), priloških odredbi (Mića je ootputovao na neobično lepo mesto) i imenskog dela predikata (Ova priča mi je veoma zanimljiva )
PRILOŠKA SINTAGMA
Priloška sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme prilog. Zavisni članovi pridevske sintagme mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.
Zavisni članovi koji se nalaze ispred glavne reči su uglavnom prilozi.
Pričao je izuzetno sporo.
Zavisni koji se nalaze iza glavne reči mogu biti imenice, imeničke zamenice i imeničke sintagme sa predlogom ili bez njega.
Otišao je daleko od kuće.
Priloške sintagme u rečenici imaju službu priloških odredbi.
GLAGOLSKA SINTAGMA
Glagolska sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme glagol u infinitivu, glagolski prilog sadašnji ili glagolski prilog prošli.
Oduševila se slušajući moju pemu.
Zavisni članovi glagolskih sintagmi imaju funkciju objekta ili priloške odredbe, dok je cela sintagma najčešće u funkciji priloške odredbe za način ili vreme.
Sintagma je skup dveju ili više reči od kojih je jedna glavna reč, a ostale zavise od nje. Ove reči su povezane zajedničkim značenjem i kao celina imaju istu službu u rečenici.
Za razliku od zavisnih članova glavna reč sintagme se ne može izostaviti iz rečenice, jer bez nje ne bi bilo sintagme, niti bi ta rečenica imala smisla.
Naš poznati pisac predstavio se publici.
Sintagma: naš poznati pisac
Glavna reč sintagme: pisac
Zavisne reči sintagme: naš poznati
Ako se iz rečenice izostavi reč pisac rečenica ne bi imala smisla.
Zavisno od toga kojoj vrsti reči pripada njena glavna reč (imenica, pridev, prilog ili glagol) sintagma može biti:
☼ imenička (Maja mi je poklonila malu drvenu kutiju)
☼ pridevska (Pre mojim očima je neobično lep prizor)
☼ priloška (Stigli su kući veoma brzo) i
☼ glagolska sintagma.(Zaspao je gledajući film)
U okviru jedne sintagme u rečenici može da se nađe neka druga sintagma, tako da razlikujemo pojmove šire i uže sintagme. U okviru šire sintagme uvek se nalazi uža sintagma.
Primer 1: U to vreme Egipat je imao veoma jaku mornaricu.
Šira sintagma je imenička sintagma: veoma jaku mornaricu u kojoj je glavna reč mornaricu.
Uža sintagma koja se nalazi u okviru šire je pridevska sintagma : veoma jaku u kojoj je glavna reč jaku.
Primer 2: Maja je kupila džemper boje zlatnog peska.
Šira sintagma: džemper boje zlatnog peska (imenička sintagma u kojoj je glavna reč sintagme džemper, a atribut imenička sintagma boje zlatnog peska)
Uža sintagma: boje zlatnog peska (imenička sintagma u kojoj je glavna reč sintagme boje, a atribut imenička sintagma zlatnog peska)
Uža sintagma: zlatnog peska (imenička sintagma u kojoj je glavna reč sintagme peska, a atribut pridev zlatnog)
IMENIČKA SINTAGMA
Imenička sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme imenica. Svaki zavisni član imeničke sintagme ima funkciju atributa.
Zavisni članovi, odnosno atributi u imeničkoj sintagmi mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.
Atributi koji se nalaze ispred glavne reči su najčešće pridevi (ili pridevske sintagme) i pridevske zamenice.
Medvedi su zaspali dubokim zimskim snom.
Atributi koji se nalaze iza glavne reči su najčešće imenice (ili imeničke sintagme) u nekom zavisnom padežu (s predlogom ili bez njega)
Moja majka je napravila džem od kajsija.
U imeničkoj sintagmi atributi se mogu istovremeno nalaziti i ispred i iza glavne reči.
Na nebu se video zažareni vatromet boja.
Glavna reč sintsgme je imenica vatromet.
Zavisni član u funkciji atributa koji se nalazi ispred glavne reči je pridev: zažareni.
Zavisni član u funkciji atributa koji se nalazi iza glavne reči je imenica boja.
Imeničke sintagme u rečenici mogu imati službu: subjekta (Crna mačka šeta po krovu), objekta (Napisao je odličan roman), priloških odredbi (Završio je školu prošle godine), imenskog dela predikata (Marko je dobar učenik)
PRIDEVSKA SINTAGMA
Pridevska sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme pridev. Zavisni članovi pridevske sintagme mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.
Zavisni članovi koji se nalaze ispred glavne reči su uglvnom prilozi.
Njegova sestra je puno srećna.
Zavisni članovi koji se nalaze iza glavne reči mogu biti imenice sa predlogom, zamenice ili imeničke sintagme.
Marko je sladak kao šećer.
Pridevske sintagme u rečenici mogu imati službu atributa u okviru subjektskog (Vrlo talentovana devojka peva ovu pesmu) i objekatskog skupa reči. (Ne volim puno slanu hranu), priloških odredbi (Mića je ootputovao na neobično lepo mesto) i imenskog dela predikata (Ova priča mi je veoma zanimljiva )
PRILOŠKA SINTAGMA
Priloška sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme prilog. Zavisni članovi pridevske sintagme mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.
Zavisni članovi koji se nalaze ispred glavne reči su uglavnom prilozi.
Pričao je izuzetno sporo.
Zavisni koji se nalaze iza glavne reči mogu biti imenice, imeničke zamenice i imeničke sintagme sa predlogom ili bez njega.
Otišao je daleko od kuće.
Priloške sintagme u rečenici imaju službu priloških odredbi.
GLAGOLSKA SINTAGMA
Glagolska sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme glagol u infinitivu, glagolski prilog sadašnji ili glagolski prilog prošli.
Oduševila se slušajući moju pemu.
Zavisni članovi glagolskih sintagmi imaju funkciju objekta ili priloške odredbe, dok je cela sintagma najčešće u funkciji priloške odredbe za način ili vreme.
PRILOZI-7. razred
PRILOZI
Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće određuju glagolsku radnju po vremenu, mestu, načinu, količini ili uzroku. Prema tome kako određuju glagolsku radnju prilozi mogu biti:
☼ prilozi za vreme (upitni prilog KADA?)
juče, danas, sutra, jutros, noćas, večeras, rano, kasno, sada, tada, onda, nikada, nekada, uvek, ikada, bilo kada, kad god...
☼ prilozi za mesto (upitni prilozi KUDA?, GDE?)
levo, desno, napred, nazad, iza, gore, dole, pozadi, unutra, napolju, iznad, ispod, ispred, ovde, tu, onde, tamo, ovamo, onamo, tuda, onuda, nigde, nikuda, negde, nekuda, svugde, svuda, igde, ikuda, bilo gde, bilo kuda,
☼ prilozi za način (upitni prilog KAKO?)
loše, dobro, slučajno, krišom, lako, teško, hladno, toplo, daleko, hrabro, brzo, ovako, onako, tako, nikako, nekako, svakako, ikako, bilo kako...
☼ prilozi za količinu (upitni prilog KOLIKO?)
malo, mnogo, puno, ovoliko, onoliko, nikoliko, nekoliko, ikoliko, koliko god...
☼ prilozi za uzrok (upitni prilog ZAŠTO?)
zato, stoga
Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi.
PREDLOZI
Predlozi su nepromenljive reči koje označavaju različite odnose među rečima u rečenici. Obično stoje ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik. Jedino predlog radi može stajati iza ovih reči. (Uradićemo to radi istine. ili Uradićemo to istine radi.)
Predlozi se javljaju samo uz zavisne padeže:
Genitiv: od, iz, sa, do, bez, blizu, kod, kraj, iznad, između, oko, pored, ispod, ispred...
Dativ: k, ka,prema, nasuprot..
Akuzativ: uz, niz, u, kroz, na, za...
Instrumental: s, sa, nad, pod, za, među...
Lokativ: po, u, na, o, pri...
VEZNICI
Veznici su nepromenljive reči koje povezuju rečenice i rečenične delove, a u isto vreme označavaju i kakva je to veza. Rečenice i rečenični delovi mogu stajati u naporednom ili zavisnom odnosu, pa se povezuju naporednim ili zavisnim veznicima.
Naporedni veznici se dele na:
☼ sastavne: i, pa, te, ni, niti
☼ rastavne: ili
☼ suprotne: a, ali, no, nego, već.
Zavisni veznici su: jer, iako, ako, da, dok, čim, mada...
REČCE
Rečce su nepromenljive reči koje označavaju lični stav govornika prema sadržaju rečenice ili obeležavaju neki logičan odnos u okviru rečenice.
Rečce se mogu se podeliti u više grupa:
☼ rečce za potvrđivanje i odricanje: da, ne
☼ upitne rečce: zar, li, da li
☼ pokazne rečce: evo, eto, eno, gle
☼ suprotne rečce: međutim, pak
☼ zapovedne rečce: neka, hajde
☼ rečce za isticanje: baš, bar, upravo, čak, tek...
☼ uzvična rečca: ala
☼ povratna rečca: zar, li, da li
☼ modalne rečce: možda, verovatno, zaista, valjda, sigurno, nesumnjivo, uglavnom, nipošto, naravno, očito, nažalost, definitivno, izvesno...
UZVICI
Uzvici su nepromenljive reči kili skupovi glasova kojima se izražavaju osećanja ili se podržavaju zvukovi iz prirode. Za njih ne važe pravila akcentovanja, mogu sadržati neobičnu kombinaciju glasova i sami imaju vrednost cele račenice.
Veznike možemo razvrstati u tri grupe:
☼ uzvici koji izražavaju osećanja: ih, oh, uh, uf, au, aj,joj, jao, ura, hm, oho, ijuj, avajk, brrr, pih...
☼ uzvici za dozivanje i teranje: hej, ej, o, oj, alo, marš, pst, mac, kuc, pis, šic, iš, pi-pi, šibe, ajs, điha...
☼ uzvici koji podražavaju razne zvukove: tras, krc, fiju, buć, pljus, šljic, tap, cmok, bum, škrip, apćiha, mijau, kukuriku, av-av, kre-kre, dživ-dživ, ćiju-ći, mljac, šmrc...
GLAGOLSKI OBLICI-6. razred
GLAGOLSKI OBLICI
U srpskom jeziku postoji 14 glagolskih oblika.
Prema tome da li razlikuju lica glagolski oblici se dele na:
☼ lične glagolske oblike
☼ nelične glagolske oblike
Lični glagolski oblici razlikuju lica i dele se na vremena (oblici imaju vremenska značenja) i načine (oblici koji nemaju vremenska značenja već označavaju neku neostvarenu radnju).
U vremena spadaju:
☼ prezent
☼ perfekat
☼ aorist
☼ imperfekat
☼ pluskvamperfekat
☼ futur I
U načine spadaju:
☼ imperativ
☼ potencijal
☼ futur II
Nelični glagolski oblici ne razlikuju lica. U ove oblike spadaju:
☼ infinitiv
☼ radni glagolski pridev
☼ trpni glagolski pridev
☼ glagolski prilog sadašnji
☼ glagolski prilog prošli
Prema načinu građenja glagolski oblici se dele na:
☼ proste glagolake oblike
☼ složene glagolske oblike
Prosti glagolski oblici sastoje se od jedne reči i ne sadrže pomoćni glagol.
U proste glagolske oblike spadaju:
☼ prezent
☼ aorist
☼ imperfekat
☼ imperativ
☼ infinitiv
☼ radni glagolski pridev
☼ trpni glagolski pridev
☼ glagolski prilog sadašnji
☼ glagolski prilog prošli
Složeni glagolski oblici sastoje se od dve ili više reči i sadrže pomoćni glagol.
U složene glagolske oblike spadaju:
☼ perfekat
☼ pluskvamperfekat
☼ futur I
☼ potencijal
☼ futur II
U srpskom jeziku postoji 14 glagolskih oblika.
Prema tome da li razlikuju lica glagolski oblici se dele na:
☼ lične glagolske oblike
☼ nelične glagolske oblike
Lični glagolski oblici razlikuju lica i dele se na vremena (oblici imaju vremenska značenja) i načine (oblici koji nemaju vremenska značenja već označavaju neku neostvarenu radnju).
U vremena spadaju:
☼ prezent
☼ perfekat
☼ aorist
☼ imperfekat
☼ pluskvamperfekat
☼ futur I
U načine spadaju:
☼ imperativ
☼ potencijal
☼ futur II
Nelični glagolski oblici ne razlikuju lica. U ove oblike spadaju:
☼ infinitiv
☼ radni glagolski pridev
☼ trpni glagolski pridev
☼ glagolski prilog sadašnji
☼ glagolski prilog prošli
Prema načinu građenja glagolski oblici se dele na:
☼ proste glagolake oblike
☼ složene glagolske oblike
Prosti glagolski oblici sastoje se od jedne reči i ne sadrže pomoćni glagol.
U proste glagolske oblike spadaju:
☼ prezent
☼ aorist
☼ imperfekat
☼ imperativ
☼ infinitiv
☼ radni glagolski pridev
☼ trpni glagolski pridev
☼ glagolski prilog sadašnji
☼ glagolski prilog prošli
Složeni glagolski oblici sastoje se od dve ili više reči i sadrže pomoćni glagol.
U složene glagolske oblike spadaju:
☼ perfekat
☼ pluskvamperfekat
☼ futur I
☼ potencijal
☼ futur II
Jednačenje suglasnika po mestu nastanka (tvorbe)-6. razred
Jednačenje suglasnika po mestu nastanka (tvorbe)
Jednačenje suglasnika po mestu nastanka (izgovora ili tvorbe) je glasovna promena u kojoj:
☼ zubni suglasnici S i Z, kada se nađu ispred prednjonepčanih suglasnika Đ, Ć, DŽ, Č, LJ, NJ, Š i Ž , prelaze u prednjonepčane suglasnike Š i Ž.
snalaziti se – snalaz + ljiv – snalažljiv
nositi – nos + nja – nošnja
☼ nadzubni sonant N ispred dvousnenih suglasnika B i P prelazu u M.
zelen + bać – zelembać
☼ šumni suglasnik H ispred Č i Ć suglasnika B prelazu u Š.
orah + čić – oraščić
Često u rečima u kojima je izvršeno jednačenje suglasnika po mestu nastanka (tvorbe) izvršene su i druge glasovne promene:
☼ Jednačenje suglasnika po zvučnosti vrši se pre jednačenja suglasnika po mestu nastanka (tvorbe).
obraz + čić – obrasčić (jednačenje suglasnika po zvučnosti) – obraščić (jednačenje suglasnka po mestu tvorbe)
iz + ćuškati – isćuškati (jednačenje suglasnika po zvučnosti) – iščuškati (jednačenje po mestu tvorbe)
☼ Do gubljenja suglasnika najčešće dolazi posle jednačenja suglasnika po mestu nastanka (tvorbe)
bez + žični – bežžični (jednačenje suglasnika po mestu tvorbe) – bežični (gubljenje suglasnika)
iz + šarati – isšarati (jednačenje suglasnika po zvučnosti) – iššarati (jednačenje suglasnika po mestu tvorbe – išarati (gubljenje suglasnika)
☼ Jotovanje se vrši pre jednačenja suglasnika po mestu nastanka (tvorbe)
radost + ju – radosću (jotovanje) – radošću (jednačenje suglasnika po mestu tvorbe)
list + je – lisće (jotovanje) – lišće (jednaćenje suglasnika po mestu tvorbe)
ODSTUPANJA OD jednačenjA suglasnika
Odstupanja od jednačenja suglasnika po mestu nastanka (tvorbe) nastaje u sledećim slučajevima:
☼ kada se suglasnici S i Z nađu ispred suglasnika Lj i Nj u složenim rečima (složenicama) u kojima se prvi deo složenice završava suglasnicima S i Z, a drugi deo složenice počinje suglasnicima Lj i NJ.
razljutiti, izljubiti, posljednji, iznjihati, iznjuškati, sljuštiti
☼ u složenicama u kojima se prvi deo reči složenice završava sa nadzubnim suglasnikom N, a drugi deo složenice počinje sa dvousnenim suglasnicima B i P.
jedan + put – jedanput
stran + putnica – stranputnica
crven + perka – crvenperka
van + bračni – vanbračni
masken + bal – maskenbal
Ova pravila ne važe za reči stranog porekla i često se prave greške u njihovom pisanju. Strane reči se pravilno pišu ovako:
implus, implusivan, simbol, imperija, imperator, impresija, bombonjera, bombona, pomfrit, imperfekat
Jednačenje suglasnika po mestu nastanka (izgovora ili tvorbe) je glasovna promena u kojoj:
☼ zubni suglasnici S i Z, kada se nađu ispred prednjonepčanih suglasnika Đ, Ć, DŽ, Č, LJ, NJ, Š i Ž , prelaze u prednjonepčane suglasnike Š i Ž.
snalaziti se – snalaz + ljiv – snalažljiv
nositi – nos + nja – nošnja
☼ nadzubni sonant N ispred dvousnenih suglasnika B i P prelazu u M.
zelen + bać – zelembać
☼ šumni suglasnik H ispred Č i Ć suglasnika B prelazu u Š.
orah + čić – oraščić
Često u rečima u kojima je izvršeno jednačenje suglasnika po mestu nastanka (tvorbe) izvršene su i druge glasovne promene:
☼ Jednačenje suglasnika po zvučnosti vrši se pre jednačenja suglasnika po mestu nastanka (tvorbe).
obraz + čić – obrasčić (jednačenje suglasnika po zvučnosti) – obraščić (jednačenje suglasnka po mestu tvorbe)
iz + ćuškati – isćuškati (jednačenje suglasnika po zvučnosti) – iščuškati (jednačenje po mestu tvorbe)
☼ Do gubljenja suglasnika najčešće dolazi posle jednačenja suglasnika po mestu nastanka (tvorbe)
bez + žični – bežžični (jednačenje suglasnika po mestu tvorbe) – bežični (gubljenje suglasnika)
iz + šarati – isšarati (jednačenje suglasnika po zvučnosti) – iššarati (jednačenje suglasnika po mestu tvorbe – išarati (gubljenje suglasnika)
☼ Jotovanje se vrši pre jednačenja suglasnika po mestu nastanka (tvorbe)
radost + ju – radosću (jotovanje) – radošću (jednačenje suglasnika po mestu tvorbe)
list + je – lisće (jotovanje) – lišće (jednaćenje suglasnika po mestu tvorbe)
ODSTUPANJA OD jednačenjA suglasnika
Odstupanja od jednačenja suglasnika po mestu nastanka (tvorbe) nastaje u sledećim slučajevima:
☼ kada se suglasnici S i Z nađu ispred suglasnika Lj i Nj u složenim rečima (složenicama) u kojima se prvi deo složenice završava suglasnicima S i Z, a drugi deo složenice počinje suglasnicima Lj i NJ.
razljutiti, izljubiti, posljednji, iznjihati, iznjuškati, sljuštiti
☼ u složenicama u kojima se prvi deo reči složenice završava sa nadzubnim suglasnikom N, a drugi deo složenice počinje sa dvousnenim suglasnicima B i P.
jedan + put – jedanput
stran + putnica – stranputnica
crven + perka – crvenperka
van + bračni – vanbračni
masken + bal – maskenbal
Ova pravila ne važe za reči stranog porekla i često se prave greške u njihovom pisanju. Strane reči se pravilno pišu ovako:
implus, implusivan, simbol, imperija, imperator, impresija, bombonjera, bombona, pomfrit, imperfekat
Jednačenje suglasnika po zvučnosti-6. razred
Jednačenje suglasnika po zvučnosti
Jednačenje suglasnika po zvučnosti je glasovna promena koja nastaje kada se u reči, jedan pored drugog, nađu šumni suglasnici koji se razlikuju po zvučnosti. Tada se prvi suglasnik jednači po zvučnosti sa drugim suglasnikom, tako što se on zamenjuje svojim zvučnim odnosno bezvučnim parnjakom.
Zvučni suglasnici B D G Z Ž Đ Dž - - -
Bezvučni suglasnici P T K S Š Ć Č C F H
Bezvučni suglasnici F, H, C nemaju svog zvučnog parnjaka, pa nema promene kada se oni nađu ispred zvučnog suglasnika (Vrhbosna, Salihbegović).
Promena zvučnog šumnog suglasnika u bezvučni naziva se obezvučavanje.
Primeri obezvučavanja:
☼ B prelazi u P: vrabac – vrapci, kobac – kopci, ljubak – ljupka
☼ D prelazi u T: gladak – glatka, pod + predsednik – potpredsednik,
☼ Z prelazi u S: nizak – niska, blizak – bliska, rezak – reska,
☼ Ž prelazi u Š: tronožac – tronošca, lažac – lašca, težak – teška,
☼ Đ prelazi u Ć: Bogovađa – Bogovaćki, rođak – roćko, riđ – rićkast
☼ G prelazi u K: drugo – drukčije, svakidašnji – svagdašnji
Promena bezvučnog šumnog suglasnika u zvučni naziva se ozvvučavanje.
Primeri ozvučavanja:
☼ P prelazi u B: top – tobdžija
☼ T prelazi u D: svat – svadba, ploviti – plovidba, primetiti – primedba
☼ S prelazi u Z: s + gurati – zgurati, s + bogom – zbogom
☼ Š prelazi u Ž: za + dušu – zadužbina
☼ Č prelazi u DŽ: svedočiti – svedodžba, vrač – vradžbina,
☼ K prelazi u G: burek – buregdžinica
ODSTUPANJA OD jednačenjA suglasnika po zvučnosti
Jednačenje suglasnika po zvučnosti u govoru se odvija uvek, ali u pisanju ima izuzetaka, tako da ne pišemo uvek onako kao što govorimo.
Odstupanja od jednačenja suglasnika po zvučnosti nastaje u sledećim slučajevima:
☼ kada se zvučni suglasnik D nađe ispred bezvučnih suglasnika S i Š
predsoblje, predstava, podsvest, presdednik, podstanar, podstanica, predstojeći, gradski, sudski, brodski, odsustvo, podsetiti, podsmejavati, odšteta, odšetati, odštampati, podšišati, odškrinuti, podšiti, predškolski,
☼ kada se zvučni suglasnik Đ nađe ispred bezvučnog suglasnika S
vođstvo
☼ u složenim rečima kada bi se jednačenjem dobila dva ista suglasnika
podtačka, subpolaran, predtakmičenje, podtekst, predturska, odtok, podtip, postdiplomac,
☼ u složenim rečima sa prefiksima iznad i ispod
iznadprosečan, ispodprosečan, iznadkoličinski, ispodkoličinski
☼ u složenim rečima stranog porekla
dragstor, nokdaun, brejkdens, gangster, transgresija, jurisdikcija, politbiro, štrajkbreher, adherencija, disgresija
☼ u vlastitim imenicama stranog porekla
Potsdam, Pitsburg, Vašington, Hongkong, Tbilisi, Jangce, Redford, Gibson, Mekdonald, Rascvetnikov, Velington, Švedska
☼ u ličnim imenima bošnjačkog naroda
Edhem, Midhad, Subhija
Jednačenje suglasnika po zvučnosti je glasovna promena koja nastaje kada se u reči, jedan pored drugog, nađu šumni suglasnici koji se razlikuju po zvučnosti. Tada se prvi suglasnik jednači po zvučnosti sa drugim suglasnikom, tako što se on zamenjuje svojim zvučnim odnosno bezvučnim parnjakom.
Zvučni suglasnici B D G Z Ž Đ Dž - - -
Bezvučni suglasnici P T K S Š Ć Č C F H
Bezvučni suglasnici F, H, C nemaju svog zvučnog parnjaka, pa nema promene kada se oni nađu ispred zvučnog suglasnika (Vrhbosna, Salihbegović).
Promena zvučnog šumnog suglasnika u bezvučni naziva se obezvučavanje.
Primeri obezvučavanja:
☼ B prelazi u P: vrabac – vrapci, kobac – kopci, ljubak – ljupka
☼ D prelazi u T: gladak – glatka, pod + predsednik – potpredsednik,
☼ Z prelazi u S: nizak – niska, blizak – bliska, rezak – reska,
☼ Ž prelazi u Š: tronožac – tronošca, lažac – lašca, težak – teška,
☼ Đ prelazi u Ć: Bogovađa – Bogovaćki, rođak – roćko, riđ – rićkast
☼ G prelazi u K: drugo – drukčije, svakidašnji – svagdašnji
Promena bezvučnog šumnog suglasnika u zvučni naziva se ozvvučavanje.
Primeri ozvučavanja:
☼ P prelazi u B: top – tobdžija
☼ T prelazi u D: svat – svadba, ploviti – plovidba, primetiti – primedba
☼ S prelazi u Z: s + gurati – zgurati, s + bogom – zbogom
☼ Š prelazi u Ž: za + dušu – zadužbina
☼ Č prelazi u DŽ: svedočiti – svedodžba, vrač – vradžbina,
☼ K prelazi u G: burek – buregdžinica
ODSTUPANJA OD jednačenjA suglasnika po zvučnosti
Jednačenje suglasnika po zvučnosti u govoru se odvija uvek, ali u pisanju ima izuzetaka, tako da ne pišemo uvek onako kao što govorimo.
Odstupanja od jednačenja suglasnika po zvučnosti nastaje u sledećim slučajevima:
☼ kada se zvučni suglasnik D nađe ispred bezvučnih suglasnika S i Š
predsoblje, predstava, podsvest, presdednik, podstanar, podstanica, predstojeći, gradski, sudski, brodski, odsustvo, podsetiti, podsmejavati, odšteta, odšetati, odštampati, podšišati, odškrinuti, podšiti, predškolski,
☼ kada se zvučni suglasnik Đ nađe ispred bezvučnog suglasnika S
vođstvo
☼ u složenim rečima kada bi se jednačenjem dobila dva ista suglasnika
podtačka, subpolaran, predtakmičenje, podtekst, predturska, odtok, podtip, postdiplomac,
☼ u složenim rečima sa prefiksima iznad i ispod
iznadprosečan, ispodprosečan, iznadkoličinski, ispodkoličinski
☼ u složenim rečima stranog porekla
dragstor, nokdaun, brejkdens, gangster, transgresija, jurisdikcija, politbiro, štrajkbreher, adherencija, disgresija
☼ u vlastitim imenicama stranog porekla
Potsdam, Pitsburg, Vašington, Hongkong, Tbilisi, Jangce, Redford, Gibson, Mekdonald, Rascvetnikov, Velington, Švedska
☼ u ličnim imenima bošnjačkog naroda
Edhem, Midhad, Subhija
jednačenje suglasnika po zvučnosti
Jednačenje suglasnika po zvučnosti je glasovna promena koja nastaje kada se u reči, jedan pored drugog, nađu šumni suglasnici koji se razlikuju po zvučnosti. Tada se prvi suglasnik jednači po zvučnosti sa drugim suglasnikom, tako što se on zamenjuje svojim zvučnim odnosno bezvučnim parnjakom.
Zvučni suglasnici B D G Z Ž Đ Dž - - -
Bezvučni suglasnici P T K S Š Ć Č C F H
Bezvučni suglasnici F, H, C nemaju svog zvučnog parnjaka, pa nema promene kada se oni nađu ispred zvučnog suglasnika (Vrhbosna, Salihbegović).
Promena zvučnog šumnog suglasnika u bezvučni naziva se obezvučavanje.
Primeri obezvučavanja:
☼ B prelazi u P: vrabac – vrapci, kobac – kopci, ljubak – ljupka
☼ D prelazi u T: gladak – glatka, pod + predsednik – potpredsednik,
☼ Z prelazi u S: nizak – niska, blizak – bliska, rezak – reska,
☼ Ž prelazi u Š: tronožac – tronošca, lažac – lašca, težak – teška,
☼ Đ prelazi u Ć: Bogovađa – Bogovaćki, rođak – roćko, riđ – rićkast
☼ G prelazi u K: drugo – drukčije, svakidašnji – svagdašnji
Promena bezvučnog šumnog suglasnika u zvučni naziva se ozvvučavanje.
Primeri ozvučavanja:
☼ P prelazi u B: top – tobdžija
☼ T prelazi u D: svat – svadba, ploviti – plovidba, primetiti – primedba
☼ S prelazi u Z: s + gurati – zgurati, s + bogom – zbogom
☼ Š prelazi u Ž: za + dušu – zadužbina
☼ Č prelazi u DŽ: svedočiti – svedodžba, vrač – vradžbina,
☼ K prelazi u G: burek – buregdžinica
ODSTUPANJA OD jednačenjA suglasnika po zvučnosti
Jednačenje suglasnika po zvučnosti u govoru se odvija uvek, ali u pisanju ima izuzetaka, tako da ne pišemo uvek onako kao što govorimo.
Odstupanja od jednačenja suglasnika po zvučnosti nastaje u sledećim slučajevima:
☼ kada se zvučni suglasnik D nađe ispred bezvučnih suglasnika S i Š
predsoblje, predstava, podsvest, presdednik, podstanar, podstanica, predstojeći, gradski, sudski, brodski, odsustvo, podsetiti, podsmejavati, odšteta, odšetati, odštampati, podšišati, odškrinuti, podšiti, predškolski,
☼ kada se zvučni suglasnik Đ nađe ispred bezvučnog suglasnika S
vođstvo
☼ u složenim rečima kada bi se jednačenjem dobila dva ista suglasnika
podtačka, subpolaran, predtakmičenje, podtekst, predturska, odtok, podtip, postdiplomac,
☼ u složenim rečima sa prefiksima iznad i ispod
iznadprosečan, ispodprosečan, iznadkoličinski, ispodkoličinski
☼ u složenim rečima stranog porekla
dragstor, nokdaun, brejkdens, gangster, transgresija, jurisdikcija, politbiro, štrajkbreher, adherencija, disgresija
☼ u vlastitim imenicama stranog porekla
Potsdam, Pitsburg, Vašington, Hongkong, Tbilisi, Jangce, Redford, Gibson, Mekdonald, Rascvetnikov, Velington, Švedska
☼ u ličnim imenima bošnjačkog naroda
Edhem, Midhad, Subhija
Jednačenje suglasnika po zvučnosti je glasovna promena koja nastaje kada se u reči, jedan pored drugog, nađu šumni suglasnici koji se razlikuju po zvučnosti. Tada se prvi suglasnik jednači po zvučnosti sa drugim suglasnikom, tako što se on zamenjuje svojim zvučnim odnosno bezvučnim parnjakom.
Zvučni suglasnici B D G Z Ž Đ Dž - - -
Bezvučni suglasnici P T K S Š Ć Č C F H
Bezvučni suglasnici F, H, C nemaju svog zvučnog parnjaka, pa nema promene kada se oni nađu ispred zvučnog suglasnika (Vrhbosna, Salihbegović).
Promena zvučnog šumnog suglasnika u bezvučni naziva se obezvučavanje.
Primeri obezvučavanja:
☼ B prelazi u P: vrabac – vrapci, kobac – kopci, ljubak – ljupka
☼ D prelazi u T: gladak – glatka, pod + predsednik – potpredsednik,
☼ Z prelazi u S: nizak – niska, blizak – bliska, rezak – reska,
☼ Ž prelazi u Š: tronožac – tronošca, lažac – lašca, težak – teška,
☼ Đ prelazi u Ć: Bogovađa – Bogovaćki, rođak – roćko, riđ – rićkast
☼ G prelazi u K: drugo – drukčije, svakidašnji – svagdašnji
Promena bezvučnog šumnog suglasnika u zvučni naziva se ozvvučavanje.
Primeri ozvučavanja:
☼ P prelazi u B: top – tobdžija
☼ T prelazi u D: svat – svadba, ploviti – plovidba, primetiti – primedba
☼ S prelazi u Z: s + gurati – zgurati, s + bogom – zbogom
☼ Š prelazi u Ž: za + dušu – zadužbina
☼ Č prelazi u DŽ: svedočiti – svedodžba, vrač – vradžbina,
☼ K prelazi u G: burek – buregdžinica
ODSTUPANJA OD jednačenjA suglasnika po zvučnosti
Jednačenje suglasnika po zvučnosti u govoru se odvija uvek, ali u pisanju ima izuzetaka, tako da ne pišemo uvek onako kao što govorimo.
Odstupanja od jednačenja suglasnika po zvučnosti nastaje u sledećim slučajevima:
☼ kada se zvučni suglasnik D nađe ispred bezvučnih suglasnika S i Š
predsoblje, predstava, podsvest, presdednik, podstanar, podstanica, predstojeći, gradski, sudski, brodski, odsustvo, podsetiti, podsmejavati, odšteta, odšetati, odštampati, podšišati, odškrinuti, podšiti, predškolski,
☼ kada se zvučni suglasnik Đ nađe ispred bezvučnog suglasnika S
vođstvo
☼ u složenim rečima kada bi se jednačenjem dobila dva ista suglasnika
podtačka, subpolaran, predtakmičenje, podtekst, predturska, odtok, podtip, postdiplomac,
☼ u složenim rečima sa prefiksima iznad i ispod
iznadprosečan, ispodprosečan, iznadkoličinski, ispodkoličinski
☼ u složenim rečima stranog porekla
dragstor, nokdaun, brejkdens, gangster, transgresija, jurisdikcija, politbiro, štrajkbreher, adherencija, disgresija
☼ u vlastitim imenicama stranog porekla
Potsdam, Pitsburg, Vašington, Hongkong, Tbilisi, Jangce, Redford, Gibson, Mekdonald, Rascvetnikov, Velington, Švedska
☼ u ličnim imenima bošnjačkog naroda
Edhem, Midhad, Subhija
Glasovi-6. razred
Glasovi
Glas je najmanja jedinica govora. Pisani znak za glas je slovo.
U srpskom jeziku postoji 30 glasova i oni se dele na suglasnike (konsonante) i samoglasnike (vokale).
Samoglasnici su zvučni, nelokalizovani i slogotvorni glasovi. Prilikom izgovora samoglasnika vazdušna struja slobodno prolazi između govornih organa, glasne žice trepere i stvara se ton, pa zato spadaju u zvučne glasove. U nelokalizovane glasove spadaju jer se ne može odrediti mjesto njihovog nastanka u govornom aparatu, a slogotvorni su jer su nosioci sloga u rečima.
U srpskom jeziku postoji pet samoglasnika: A, O, E, I, U
Suglasnici su neslogotvorni (osim suglasnika r) i lokalizovani glasovi. Suglasnici nisu nosioci sloga, pa su zato neslogotvorni glasovi, a u lokalizovane glasove spadaju jer se uvek može odrediti mesto njihovog nastanka u usnoj duplji. Prilikom izgovora suglasnika vazdušna struja nailazi na prepreku ili delimično nailazi na prepreku. Kada vazdušna struja nailazi na prepreku čuju se šumovi i ti suglasnici spadaju u šumne suglasnike.
Šumni suglasnici mogu biti zvučni i bezvučni šumni suglasnici.
Kada vazdušna struja delemično nailazi na prepreku čuju se tonovi praćeni šumom i ti suglasnici spadaju u sonante. Svi sonanti su zvučni suglasnici.
U srpskom jeziku postoji 25 suglasnika i od toga su 17 šumni suglasnici i 8 sonanti. Šumni suglasnici mogu biti zvučni i bezvučni. Postoji 7 parova zvučnih i bezvučnih šumnih suglasnika, a samo tri bezvučna šumna suglasnika nemaju svog zvučnog parnjaka.
Šumni zvučni suglasnici: B, D, G, Đ, Ž, Z, Dž,
Šumni bezvučni suglasnici: P, T, K, Ć, Š, S, Č, F, H, C
Sonanti (svi su zvučni): V, R, L, J, M, N, NJ, LJ
Podela suglasnika prema mestu nastanka:
☼ usneni (izgovaraju se uz učešće usana). Dele se na dvousnene: B, P, M (učestvuju obe usne) i usneno-zubne: F, V (učestvuju usne i zubi)
☼ zubni: D, T, C, Z, S (pri izgovoru jezik dodiruje zube)
☼ alveolarni ili nadzubni: N, L, R (jezik dodiruje alveole)
☼ prednjonepčani: Dž, Č, Ž, Š, Đ, Ć, NJ, LJ, J (jezik dodiruje prednje nepce)
☼ zadnjonepčani: K, G, H (jezik dodiruje zadnje nepce)
SLOG
Slog je skup glasova (ili samo jedan glas) koji izgovaramo jednim otvaranjem usta.
Slogotvorni glasovi su samoglasnici A, E, I , O, U i suglasnik R,
Granica sloga može biti i iza suglasnika i iza samoglasnika.
Glas je najmanja jedinica govora. Pisani znak za glas je slovo.
U srpskom jeziku postoji 30 glasova i oni se dele na suglasnike (konsonante) i samoglasnike (vokale).
Samoglasnici su zvučni, nelokalizovani i slogotvorni glasovi. Prilikom izgovora samoglasnika vazdušna struja slobodno prolazi između govornih organa, glasne žice trepere i stvara se ton, pa zato spadaju u zvučne glasove. U nelokalizovane glasove spadaju jer se ne može odrediti mjesto njihovog nastanka u govornom aparatu, a slogotvorni su jer su nosioci sloga u rečima.
U srpskom jeziku postoji pet samoglasnika: A, O, E, I, U
Suglasnici su neslogotvorni (osim suglasnika r) i lokalizovani glasovi. Suglasnici nisu nosioci sloga, pa su zato neslogotvorni glasovi, a u lokalizovane glasove spadaju jer se uvek može odrediti mesto njihovog nastanka u usnoj duplji. Prilikom izgovora suglasnika vazdušna struja nailazi na prepreku ili delimično nailazi na prepreku. Kada vazdušna struja nailazi na prepreku čuju se šumovi i ti suglasnici spadaju u šumne suglasnike.
Šumni suglasnici mogu biti zvučni i bezvučni šumni suglasnici.
Kada vazdušna struja delemično nailazi na prepreku čuju se tonovi praćeni šumom i ti suglasnici spadaju u sonante. Svi sonanti su zvučni suglasnici.
U srpskom jeziku postoji 25 suglasnika i od toga su 17 šumni suglasnici i 8 sonanti. Šumni suglasnici mogu biti zvučni i bezvučni. Postoji 7 parova zvučnih i bezvučnih šumnih suglasnika, a samo tri bezvučna šumna suglasnika nemaju svog zvučnog parnjaka.
Šumni zvučni suglasnici: B, D, G, Đ, Ž, Z, Dž,
Šumni bezvučni suglasnici: P, T, K, Ć, Š, S, Č, F, H, C
Sonanti (svi su zvučni): V, R, L, J, M, N, NJ, LJ
Podela suglasnika prema mestu nastanka:
☼ usneni (izgovaraju se uz učešće usana). Dele se na dvousnene: B, P, M (učestvuju obe usne) i usneno-zubne: F, V (učestvuju usne i zubi)
☼ zubni: D, T, C, Z, S (pri izgovoru jezik dodiruje zube)
☼ alveolarni ili nadzubni: N, L, R (jezik dodiruje alveole)
☼ prednjonepčani: Dž, Č, Ž, Š, Đ, Ć, NJ, LJ, J (jezik dodiruje prednje nepce)
☼ zadnjonepčani: K, G, H (jezik dodiruje zadnje nepce)
SLOG
Slog je skup glasova (ili samo jedan glas) koji izgovaramo jednim otvaranjem usta.
Slogotvorni glasovi su samoglasnici A, E, I , O, U i suglasnik R,
Granica sloga može biti i iza suglasnika i iza samoglasnika.
Tvorba rijeci-za sesti razred
Tvorba reči
U petom razredu smo naučili da svaka reč ima jedan deo koji se nikada ne menja po rodu, broju i padežu i da se taj nepromenjivi deo reči naziva gramatička osnova reči.
Naučili smo da se promenjivi deo reči, koji se dodaje na gramatičku osnovu reči naziva se nastavak za oblik i da se on razlikuje od nastavaka za građu reči.
Saznali smo da neke reči nastaju od drugih reči i da se taj proces naziva tvorba ili građenje reči, kao i to da reči nastale od drugih reči mogu biti izvedene ili složene reči, a da se one reči koje nisu nastale od drugih reči nazivaju prostim rečima.
Sada je vreme da proširimo naše znanje...
Izvedene i složene reči, zajedno sa prostom reči od koje su nastale, čine porodicu reči.
Najmanji deo reči koji je zajednički celoj porodici reči i u kome se čuva osnovno značenje koje povezuje sve te reči naziva se koren reči.
Neke reči mogu imati isti koren reči, a da ne pripadaju istoj porodici reči.
Primeri porodica reči:
1. rodbina, roditelj, roditi, srodnost, porodilište, narod, preporod, rođendan.
2. star, starost, starina, ostariti, starac, starica, starenje, zastarevati, starinarnica
3. voda, voden, vodnjikav, nizvodno, uzvodno, razvodnjeno, vodostaj, vodomer
4. vod, voditi, navoditi, izvoditi, vođa, razvoditi, razvodnik, voditelj, odvod
Napomena: U reči rođendan slovo d je zbog glasovne promene prešlo u đ. Koren reči prve porodice reči je rod, druge porodice star, a treće i četvrte vod.
Tvorbeni procesi
☼ Tvorbeni proces kojim gradimo izvedenu reč naziva se izvođenje ili derivacija.
U procesu izvođenja reči na tvorbenu osnovu reči dodaje se nastavak za građenje reči - sufiks i na taj način nastaje nova reč. Sufiksi u srpskoj jeziku su: -ar, -ač, -telj, -ica, -ić, -ac, -ak, lac, -tak, -ka, -inja, - ina, -ost, -kast, -lo, -oća, -ota...
Tvorbena osnova reči NIJE gramatička osnova reči.
Tvorbena osnova je onaj deo polazne reči koji ostaje kada se od nje oduzme poslednji sufiks.
Da bi se odredila tvorbena osnova reči potrebno je znati od koje je reči ta nova reč nastala. Izvedena imenica je uvek u vezi sa polaznom reči, a sufiks joj daje konačno značenje.
Razliku između tvorbene i gramatičke osnove reči čemo najbolje razumeti preko reči na sledečem primeru reči učiteljica
jednina: učiteljica (učiteljic-a)
množina: učiteljice (učiteljic-e)
Promena po padežima u jednini i množini:
učiteljic-a, učiteljic-e, učiteljic-i, učiteljic-u, učiteljic-om...
učiteljic-e, učiteljic-a, učiteljic-ama, učiteljic-e, učiteljic-ama...
Gramatička osnova reči je učiteljic, a na nju su dodati nastavci za oblik.
Učiteljica je žena koja vrši neku radnju i ova reč je nastala dodavanjem nastavka -ica na reč učitelj. Tvorbena osnova reči učiteljica je učitelj. Reči učitelj i učiteljica pripadaju istoj porodici reči i njihov koren je uč kao i kod drugih reči iz ove porodice (učenik, naučnik, učeno, učenje....)
☼ Proces kojim dobijamo složene reči naziva se slaganje ili kompozicija.
U procesu slaganja do nove složene reči dolazi se spajanjem dve reči. U nekim slučajevima dve reči su spojene samoglasnikom koji se naziva spojni samoglasnik.
Složene reči se mogu graditi i dodavanjem nastavaka za gradnju reči ispred polazne reči. Ti nastavci su najčešće nastali od predloga i nazivaju se prefiksima.
ZAPAMTI!
Koren reći je zajednički deo reči za celu porodicu reči
Izvedena reč nastaje dodavanjem sufiksa na tvorbenu osnovu.
Tvorbena osnova reči nije gramatička osnova reči.
Tvorbena osnova dobijemo kada oduzmemo poslednji sufiks.
Složene reči nastaju spajanjem dve reči ili dodavanjem prefiksa
Sufiks je uvek iza reči, a prefiks ispred reči
Izvedene reči ne mogu imati prefiks.
U petom razredu smo naučili da svaka reč ima jedan deo koji se nikada ne menja po rodu, broju i padežu i da se taj nepromenjivi deo reči naziva gramatička osnova reči.
Naučili smo da se promenjivi deo reči, koji se dodaje na gramatičku osnovu reči naziva se nastavak za oblik i da se on razlikuje od nastavaka za građu reči.
Saznali smo da neke reči nastaju od drugih reči i da se taj proces naziva tvorba ili građenje reči, kao i to da reči nastale od drugih reči mogu biti izvedene ili složene reči, a da se one reči koje nisu nastale od drugih reči nazivaju prostim rečima.
Sada je vreme da proširimo naše znanje...
Izvedene i složene reči, zajedno sa prostom reči od koje su nastale, čine porodicu reči.
Najmanji deo reči koji je zajednički celoj porodici reči i u kome se čuva osnovno značenje koje povezuje sve te reči naziva se koren reči.
Neke reči mogu imati isti koren reči, a da ne pripadaju istoj porodici reči.
Primeri porodica reči:
1. rodbina, roditelj, roditi, srodnost, porodilište, narod, preporod, rođendan.
2. star, starost, starina, ostariti, starac, starica, starenje, zastarevati, starinarnica
3. voda, voden, vodnjikav, nizvodno, uzvodno, razvodnjeno, vodostaj, vodomer
4. vod, voditi, navoditi, izvoditi, vođa, razvoditi, razvodnik, voditelj, odvod
Napomena: U reči rođendan slovo d je zbog glasovne promene prešlo u đ. Koren reči prve porodice reči je rod, druge porodice star, a treće i četvrte vod.
Tvorbeni procesi
☼ Tvorbeni proces kojim gradimo izvedenu reč naziva se izvođenje ili derivacija.
U procesu izvođenja reči na tvorbenu osnovu reči dodaje se nastavak za građenje reči - sufiks i na taj način nastaje nova reč. Sufiksi u srpskoj jeziku su: -ar, -ač, -telj, -ica, -ić, -ac, -ak, lac, -tak, -ka, -inja, - ina, -ost, -kast, -lo, -oća, -ota...
Tvorbena osnova reči NIJE gramatička osnova reči.
Tvorbena osnova je onaj deo polazne reči koji ostaje kada se od nje oduzme poslednji sufiks.
Da bi se odredila tvorbena osnova reči potrebno je znati od koje je reči ta nova reč nastala. Izvedena imenica je uvek u vezi sa polaznom reči, a sufiks joj daje konačno značenje.
Razliku između tvorbene i gramatičke osnove reči čemo najbolje razumeti preko reči na sledečem primeru reči učiteljica
jednina: učiteljica (učiteljic-a)
množina: učiteljice (učiteljic-e)
Promena po padežima u jednini i množini:
učiteljic-a, učiteljic-e, učiteljic-i, učiteljic-u, učiteljic-om...
učiteljic-e, učiteljic-a, učiteljic-ama, učiteljic-e, učiteljic-ama...
Gramatička osnova reči je učiteljic, a na nju su dodati nastavci za oblik.
Učiteljica je žena koja vrši neku radnju i ova reč je nastala dodavanjem nastavka -ica na reč učitelj. Tvorbena osnova reči učiteljica je učitelj. Reči učitelj i učiteljica pripadaju istoj porodici reči i njihov koren je uč kao i kod drugih reči iz ove porodice (učenik, naučnik, učeno, učenje....)
☼ Proces kojim dobijamo složene reči naziva se slaganje ili kompozicija.
U procesu slaganja do nove složene reči dolazi se spajanjem dve reči. U nekim slučajevima dve reči su spojene samoglasnikom koji se naziva spojni samoglasnik.
Složene reči se mogu graditi i dodavanjem nastavaka za gradnju reči ispred polazne reči. Ti nastavci su najčešće nastali od predloga i nazivaju se prefiksima.
ZAPAMTI!
Koren reći je zajednički deo reči za celu porodicu reči
Izvedena reč nastaje dodavanjem sufiksa na tvorbenu osnovu.
Tvorbena osnova reči nije gramatička osnova reči.
Tvorbena osnova dobijemo kada oduzmemo poslednji sufiks.
Složene reči nastaju spajanjem dve reči ili dodavanjem prefiksa
Sufiks je uvek iza reči, a prefiks ispred reči
Izvedene reči ne mogu imati prefiks.
петак, 17. мај 2013.
Vjezba-za peti razred
1. Пронађи и подвуци сувишне речи и изразе у следећим реченицама:
Размишљао сам у себи о своме обећању.
Очи су јој зелене боје.
Ватра престаде да гори.
Дувао је ветар са северне стране.
Човек је стално вршио утицај на природу.
2. Подвуци наслове књижевних дела написаних у стиху: „Поље”, „Хајдуци”, „Мостови”, „Женидба Душанова”, „Доживљаји Тома Сојера”, „Шашава песма”.
3. Одлике лирске поезије су:
а) субјективност
б) приповедање о догађајима
в) сажетост израза
г) осећајност и изражајност
д) сукоб јунака
4. Одговори на следећа питања у вези са драмом (драмском поезијом):
Како се назива разговор између две особе?
Шта су дидаскалије?
Шта је монолог?
5. Одреди којој књижевној врсти припадају следећа дела:
„Домовина”
„Свети Саво”
„Дечак и пас”
„Зечеви нису најстрашљивији”
6. Како се зове врста песме у којој песник описује природу?
7. Прочитај следећи одломак и сети се наслова дела и његовог аутора, а онда и књижевног рода и књижевне врсте тог дела: „Уврх села Велике Врбнице, чак, горе – већ под планином Вратарном – види се одовуд, с Латковачких погледи, скромна сеоска кућица и уз њу две-три зградице. То је кућа удовице Мионе”.
8. Издвој прозна књижевна дела: „Аутобиографија”, „Зимско јутро”, „Моји изуми”, „Шашава песма”, „Песма о песми”, „Хајдуци”.
9. Уметничкој лирском поезији припадају:
а) љубавне песме
б) обредне песме
в) родољубиве песме
г) описне песме
д) митолошке песме
10. Одговори на следећа питања:
Шта је парна рима?
Које књижевне врсте припадају народној прози?
Шта је версификација?
11. Одреди књижевну врсту следећих дела: „Зимско јутро”, „Домовина”, „Дечак и пас”, „Небеска река”.
12. Како се зову песме у којима је најупечатљивија љубав према домовини?
13. Прочитај следећи одломак и сети се наслова песме, као и књижевне врсте те песме:
„Град градила б’јела вила
Ни на небо ни на земљу,
Но на грани од облака”.
14. Прочитај следећи одломак и сети се наслова тог дела, а онда му одреди књижевни род и књижевну врсту: „Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа друго до једну шћер, која бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и паметно говорити. Дође једном сиромах цару да му штогођ удијели; цар га упита окле је и ко га је научио мудро говорити. Ови му одговори окле је и како га је шћер научила”.
__________________________________________________________
About these ads
Размишљао сам у себи о своме обећању.
Очи су јој зелене боје.
Ватра престаде да гори.
Дувао је ветар са северне стране.
Човек је стално вршио утицај на природу.
2. Подвуци наслове књижевних дела написаних у стиху: „Поље”, „Хајдуци”, „Мостови”, „Женидба Душанова”, „Доживљаји Тома Сојера”, „Шашава песма”.
3. Одлике лирске поезије су:
а) субјективност
б) приповедање о догађајима
в) сажетост израза
г) осећајност и изражајност
д) сукоб јунака
4. Одговори на следећа питања у вези са драмом (драмском поезијом):
Како се назива разговор између две особе?
Шта су дидаскалије?
Шта је монолог?
5. Одреди којој књижевној врсти припадају следећа дела:
„Домовина”
„Свети Саво”
„Дечак и пас”
„Зечеви нису најстрашљивији”
6. Како се зове врста песме у којој песник описује природу?
7. Прочитај следећи одломак и сети се наслова дела и његовог аутора, а онда и књижевног рода и књижевне врсте тог дела: „Уврх села Велике Врбнице, чак, горе – већ под планином Вратарном – види се одовуд, с Латковачких погледи, скромна сеоска кућица и уз њу две-три зградице. То је кућа удовице Мионе”.
8. Издвој прозна књижевна дела: „Аутобиографија”, „Зимско јутро”, „Моји изуми”, „Шашава песма”, „Песма о песми”, „Хајдуци”.
9. Уметничкој лирском поезији припадају:
а) љубавне песме
б) обредне песме
в) родољубиве песме
г) описне песме
д) митолошке песме
10. Одговори на следећа питања:
Шта је парна рима?
Које књижевне врсте припадају народној прози?
Шта је версификација?
11. Одреди књижевну врсту следећих дела: „Зимско јутро”, „Домовина”, „Дечак и пас”, „Небеска река”.
12. Како се зову песме у којима је најупечатљивија љубав према домовини?
13. Прочитај следећи одломак и сети се наслова песме, као и књижевне врсте те песме:
„Град градила б’јела вила
Ни на небо ни на земљу,
Но на грани од облака”.
14. Прочитај следећи одломак и сети се наслова тог дела, а онда му одреди књижевни род и књижевну врсту: „Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа друго до једну шћер, која бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и паметно говорити. Дође једном сиромах цару да му штогођ удијели; цар га упита окле је и ко га је научио мудро говорити. Ови му одговори окле је и како га је шћер научила”.
__________________________________________________________
About these ads
Stilske Figure
1. ФИГУРЕ ДИКЦИЈЕ
АЛИТЕРАЦИЈА
АНАДИПЛОЗА
АНАФОРА
АПОСТРОФА
АСОНАНЦА
ЕПИФОРА
ЛИРСКИ ПАРАЛЕЛИЗМИ
ОНОМАТОПЕЈА
РЕФРЕН
СИМПЛОКА
__________________________________
2. ФИГУРЕ РЕЧИ (ТРОПИ)
АЛЕГОРИЈА
ЕПИТЕТ
ЕУФЕМИЗАМ
МЕТАФОРА
МЕТОНИМИЈА
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА
СИМБОЛ
СИНЕГДОХА
__________________________________
3. ФИГУРЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
АСИНДЕТ
ЕЛИПСА
ИНВЕРЗИЈА
ПОЛИСИНДЕТ
РЕТОРСКО ПИТАЊЕ
__________________________________
4. ФИГУРЕ МИСЛИ
ГРАДАЦИЈА
ИРОНИЈА
КОНТРАСТ (АНТИТЕЗА)
ЛИТОТА
ПЕРИФРАЗА
ПОРЕЂЕЊЕ
САРКАЗАМ
СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА
ХИПЕРБОЛА
АЛИТЕРАЦИЈА
АНАДИПЛОЗА
АНАФОРА
АПОСТРОФА
АСОНАНЦА
ЕПИФОРА
ЛИРСКИ ПАРАЛЕЛИЗМИ
ОНОМАТОПЕЈА
РЕФРЕН
СИМПЛОКА
__________________________________
2. ФИГУРЕ РЕЧИ (ТРОПИ)
АЛЕГОРИЈА
ЕПИТЕТ
ЕУФЕМИЗАМ
МЕТАФОРА
МЕТОНИМИЈА
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА
СИМБОЛ
СИНЕГДОХА
__________________________________
3. ФИГУРЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
АСИНДЕТ
ЕЛИПСА
ИНВЕРЗИЈА
ПОЛИСИНДЕТ
РЕТОРСКО ПИТАЊЕ
__________________________________
4. ФИГУРЕ МИСЛИ
ГРАДАЦИЈА
ИРОНИЈА
КОНТРАСТ (АНТИТЕЗА)
ЛИТОТА
ПЕРИФРАЗА
ПОРЕЂЕЊЕ
САРКАЗАМ
СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА
ХИПЕРБОЛА
четвртак, 16. мај 2013.
Knjizevni rodovi
Knjizevne rodovi 1.LIRIKA (lirska poezije)
2.EPIKA (epska poezija)
3.DRAMA (dramska poezija)
Lirika
Lirika je puna osjećanja i emocija, a djelimo je na: ljubavnu, rodoljubivu, opisnu, misaonu, satiričnu i elegiju.
Ljubavne pjesme govore o ljubavi prem osobi suprotnog pola ili prema nekom članu porodice. Poznati pjesnici ljubavnih pjesama su: Desanka Maksimović, Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Jovan Jovanović Zmaj i dr.
Rodoljubive pjesme govore o ljubavi prema otadžbini ili domovini. Naročito se ističu pjesnici Đura Jakšić, Branko Radičević, Jovan Dučić i Desanka Maksimović.
U opisnim pjesmama se opisuje priroda koja je usko povezana sa pjesnikovim osjećanjima. U našoj književnosti posebno se ističu Vojislav Ilić i Jovan Dučić.
U misaonim pjesmama pjesnici iskazuju svoja razmišljanja o životu i svemu onome što čini život. Posebno je značajan pisac Stevan Raičković.
Satirične pjesme osuđuju negativnost kod pojedinca ili cijelog društva. Naš poznati pisac satiričnih pjesama je Jovan Jovanović Zmaj.Elegije su pjesme sa izrazito tužnim osećanjima. Naš poznati pisac elegija je Branko Radičević.
Epika
Epika govori o događajima i djelimo je na epsku poeziju u stihu i epsku poeziju u prozi.
Epsku poeziju u stihu dijelimo na epsku pjesmu i epopeju (ep).
Epska pjesma govori o jednom istorijskom događaju, a epopeja o više istorijskih događaja.
Epsku poeziju u prozi dijelimo na roman, pripovjetku, novelu i crticu.
Roman govori o cijelom životu pojedinca ili cijelog društva, a pripovjetka, novela i crtica o isječku iz života pojedinca ili cijelog društva.
Drama
Drama se odlikuje radnjom i ulogama. Osnovna podjela drame je na komediju i tragediju.
Komedija je djelo puno komičnih i smješnih situacija.
Tragedija je djelo sa tragičnim završetkom.
Ostali književni rodovi
Prelazno epsko-lirske
U prelazno epsko-lirske vrste ubrajamo poemu, baladu i romansu. Ove vrste su napisane u stihovima.
Poema govori o istinitim događajima sa puno osećajnosti i emocija.
Balade su pjesme sa tragičnim završetkom.
Romanse su ojesme sa vedrim osjećanjima.
Mješovite književne
Mješovite književne vrste najčešće opisuju stvarni život, a to su: putopisi, memoari, dnevnici, autobiografije i biografije.
U putopisima se opisuje neka država ili grad, te običaji, kultura i tradicija naroda na tim prostorima.
Memoari su prisjećanja na prošle događaje. Oni se uvijek pišu retrospektivno.
U dnevnicima se hronološki, tj. po redu zbivanja opisuju neki događaji ili doživljaji.
Autobiografija govori o ličnom životu, a biografija o životu neke ličnosti.
Naučna proza
2.EPIKA (epska poezija)
3.DRAMA (dramska poezija)
Lirika
Lirika je puna osjećanja i emocija, a djelimo je na: ljubavnu, rodoljubivu, opisnu, misaonu, satiričnu i elegiju.
Ljubavne pjesme govore o ljubavi prem osobi suprotnog pola ili prema nekom članu porodice. Poznati pjesnici ljubavnih pjesama su: Desanka Maksimović, Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Jovan Jovanović Zmaj i dr.
Rodoljubive pjesme govore o ljubavi prema otadžbini ili domovini. Naročito se ističu pjesnici Đura Jakšić, Branko Radičević, Jovan Dučić i Desanka Maksimović.
U opisnim pjesmama se opisuje priroda koja je usko povezana sa pjesnikovim osjećanjima. U našoj književnosti posebno se ističu Vojislav Ilić i Jovan Dučić.
U misaonim pjesmama pjesnici iskazuju svoja razmišljanja o životu i svemu onome što čini život. Posebno je značajan pisac Stevan Raičković.
Satirične pjesme osuđuju negativnost kod pojedinca ili cijelog društva. Naš poznati pisac satiričnih pjesama je Jovan Jovanović Zmaj.Elegije su pjesme sa izrazito tužnim osećanjima. Naš poznati pisac elegija je Branko Radičević.
Epika
Epika govori o događajima i djelimo je na epsku poeziju u stihu i epsku poeziju u prozi.
Epsku poeziju u stihu dijelimo na epsku pjesmu i epopeju (ep).
Epska pjesma govori o jednom istorijskom događaju, a epopeja o više istorijskih događaja.
Epsku poeziju u prozi dijelimo na roman, pripovjetku, novelu i crticu.
Roman govori o cijelom životu pojedinca ili cijelog društva, a pripovjetka, novela i crtica o isječku iz života pojedinca ili cijelog društva.
Drama
Drama se odlikuje radnjom i ulogama. Osnovna podjela drame je na komediju i tragediju.
Komedija je djelo puno komičnih i smješnih situacija.
Tragedija je djelo sa tragičnim završetkom.
Ostali književni rodovi
Prelazno epsko-lirske
U prelazno epsko-lirske vrste ubrajamo poemu, baladu i romansu. Ove vrste su napisane u stihovima.
Poema govori o istinitim događajima sa puno osećajnosti i emocija.
Balade su pjesme sa tragičnim završetkom.
Romanse su ojesme sa vedrim osjećanjima.
Mješovite književne
Mješovite književne vrste najčešće opisuju stvarni život, a to su: putopisi, memoari, dnevnici, autobiografije i biografije.
U putopisima se opisuje neka država ili grad, te običaji, kultura i tradicija naroda na tim prostorima.
Memoari su prisjećanja na prošle događaje. Oni se uvijek pišu retrospektivno.
U dnevnicima se hronološki, tj. po redu zbivanja opisuju neki događaji ili doživljaji.
Autobiografija govori o ličnom životu, a biografija o životu neke ličnosti.
Naučna proza
Пријавите се на:
Постови (Atom)